Prva asocijacija na reditelja Predraga Gagu Antonijevića (58) jeste hit serija „Ubice mog oca“. Međutim, životna priča jednog od najznačajnijih Srba u Holivudu uzbudljivija je od svakog filmskog scenarija.
Trenutno ste već treću nedelju u Beloj Crkvi, gde snimate ratni spektakl „Zaspanka za vojnike“.
- Biće to teška borba. Imamo da snimimo dve veliki bitke s više od 300 statista i oko 100 konja. Važno nam je da se snimi jedna ovakva priča za buduća pokolenja. U filmu pratimo vojsku kroz rat. Nema ljubavne priče. To je više nešto kao srpska verzija filma „Braća po oružju“.
Najavili ste da će u filmu igrati jedna zvezda iz Holivuda.
- Denis Kvejd je hteo da igra, veoma mu se dopao scenario. Želeo je da tumači jednu od glavnih uloga Možda se ipak pojavi samo u epizodi. Videćemo.
Šta će biti okosnica nove sezone „Ubica mog oca“?
- Biće zapleta oko estrade i fudbala. Publika će prepoznati stvari o kojima se priča u medijima, a još nisu ekranizovane u nekoj TV seriji.
Hoće li se neka pevačica prepoznati u liku Bibe?
- Neće nijedna, a prepoznaće se sve. Lik je generisan po arhetipu naših estradnih zvezda.
Kako izgleda put od Niša do Holivuda?
- Dete sam auto-puta Beograd-Niš. Znatiželja me je odvela u Holivud i ostao sam. Čovek prvo mora da pobedi sopstveni ego da bi u Americi bilo šta uradio. Tu sam se sa sobom najviše borio.
Mnogim rediteljima iz Srbije nude posao u Holivudu. Kakav savet imate?
- Svaki odlazak podrazumeva surov obračun sa okolnostima. Prvih pet godina nisam video majku i sestru. Nostalgija je nešto s čime se boriš neprestano. Taman misliš da si se izlečio, a ona dođe opet, kao malarija. Srbija je moje zemlja. Ovde je moj narod i jedino u domovini dišem punim plućima.
Kakva je Amerika s Trampom?
- Trampu se veća važnost pridaje u Srbiji nego u Americi. Federalna vlada tamo uopšte ne dotiče narod. Upoznao sam ga davno, preko Denisa Kvejda na jednoj večeri.
Jednom ste završili iza rešetaka, a čak su vas optužili da ste trgovac oružjem?
- To je bio najkorisniji događaj u mom životu. Opremio me je za Ameriku. Bio sam prilično nadobudan sve dotad, dok me nije klepilo. Samica je, bogami, čudno iskustvo. Desetak puta su me izvodili na saslušanje da bi me šikanirali i maltretirali. Oslobođen sam optužbi.
U filmu „Spasitelj“ predvideli ste terorističke napade u SAD.
- Menjao sam scenario koji je napravio neki Amerikanac. U priči je bilo previše politike, a ja sam ubacio vojnika, dete i majku. U prvoj verziji Denis Kvejd nakon smrti supruge od overdoza ubija njenog dilera i ide u Legiju stranaca. Snimili smo te scene. Žan-Mark Bar je igrao dilera droge. Nije se uklapalo u ostatak filma. Napisali smo nekoliko scenarija. Meni je bio omiljen onaj s terorističkim napadom. Oliver Stoun me je podržao da snimimo takav početak. Stavio sam ga u Pariz, a Oliver je izjavio da će se takve stvari desiti u Americi. Dve godine kasnije se dogodio prvi napad.
Da li vam je žao što ste izbacili Žan-Marka Bara?
- Jeste. On je odličan glumac. Fantastično je odigrao svoju ulogu.
Oliver Stoun je uradio intervju s Putinom.
- On je genije. Vrednost je ne samo kao filmmejker već i kao filozof koji vidi hrabrije i dalje. Nikad nije bio zadovoljan mediokritetskim objašnjenjima sveta u kojem živimo. Stoun mene mnogo respektuje.
Da li ćete nešto opet raditi zajedno?
- Novi film ću prvo njemu pokazati. Zamoliću ga da bude prezenter „Zaspanke za vojnika“ u svetu. On se ne plaši da uđe u takav rizik.
Ljubomir Radanov
O saradnji s Kristijanom Bejlom
PODRŠKA SRBIMA I MOM FILMU „JANIČAR“
Scenario za film „Janičar“ pišete više od 20 godina.
- Teoretski je to film koji najviše želim da snimim. Na neki način je moj filozofski i politički testament. Tema je rat. U Americi su zainteresovani da rade taj film. Očekujem da ćemo već naredne godine krenuti u pripreme.
Hoće li srpski zet Kristijan Bejl imati neku ulogu?
- Videćemo. On želi da igra u filmu. Zavisi od njegovog slobodnog termina. Bejl je emotivno i kreativno u celoj priči.
