BEOGRAD - Uvek tanana, s izrazito dugim rukama i nogama, s pomalo ekscentričnim, umetničkim detaljima u vidu velikog šešira i tamnih naočara, Višnja Đorđević je bila jedna od onih za koju su i oni koji je ne poznaju morali da kažu - ona je balerina, saopštilo je Udruženje baletskih umetnika Srbije povodom smrti slavne balerine.
Školovanje je započela u rodnom Pančevu, zatim prelazi u beogradsku baletsku školu koju završava u klasi Sime Laketića i Sonje Lankau.
U Baletu Narodnog pozorišta u Beogradu provela je svoj igrački vek, gostujući na pozornicama širom Evrope i Azije i samostalno, kao član trupe Milorada Miškovića, kada se izdvajaju njeni nastupi u Parizu, Napulju i na Kubi.
Kao prvu solističku ulogu navodi lik Vanete u baletu Osveta Vere Kostić, a zatim slede deonice u baletima Žar ptica i Balada o mesecu lutalici. Labudovo jezero se obnavlja 1960, a mlada Višnja dobija ulogu bele labudice, gde iskazuje svoje potencijale – mekoću pokreta, snagu skoka i bravuroznost u okretima.
Ana Karenjina predstavlja vrhunac karijere Višnje Đorđević, a plod je saradnje s vrhunskim koreografom beogradskog baleta, Dimitrijem Parlićem, čiji će asistent kasnije postati i čija će dela prenosti i godinama nakon njegovog odlaska. Anu Karenjinu odirala je sto i jedan put. Dvadeset godina umetničkog rada obeležila je ulogom Katarine Izmailove.
Pamte se još i izdvajaju Višnjine uloge Začarana lepotica, Biljana u Ohridskoj legendi, Šesta simfonija, kao i u baletu Bludni sin.
Uloge je gradila osmišljavajući lik i tragajući za dramskim elementima od prve probe, od prvog koraka, posvećujući se naknadno tehničkoj strani zadatka.
Najviše uloga je ostvarila uz partnere Borivoja Mladenovića, Radomira Vučića, Vladimira Logunova. Nakon igračke karijere nastavlja da radi kao asistent koreografa D. Parlića, kao uvežbač baleta, pedagog i repetitor. Bila je šef Baleta HNK Split, kao i Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu. Oprobala se i kao koreograf, pa je zapaženo njeno delo Otelo, rubac, Dezdemona. Osim brojnih televizijskih nastupa, ostvarila je uloge u filmovima Priča o vojniku, Velika turneja i Rođena na Seni.
Ono za šta joj dugujemo posebnu zahvalnost je obnavljanje Udruženja baletskih umetnika Srbije, na čijem je čelu bila od 1996. do 2000. godine. Kao predsednik UBUS imala je jasne i ovovremene vizije, borila se za svoju profesiju, prenoseći taj duh i na kolege, ističe se u saopštenju.
Višnju je karakterisao i humanitarni rad te ona preko UBUS često skuplja pomoć za decu bez roditeljskog staranja. Dobitnica je nagrade za životno delo svog udruženja kao i Priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi. Njeno ime će ostati zlatnim slovima uklesano kako u baletsku umetnost tako i u istoriju Udruženja baletskih umetnika Srbije, navodi se u saopštenju UBUS.
(Kurir.rs/Fonet/Foto: Daily motion printscreen)
