Kada je 1981. rekla: „Moraš šarati rukama svukuda“, lik Doli Bel crnokose Ljiljane Blagojević zauvek je ušao u naš život. Znamo da je Emir Kusturica birao samo najlepše i najtoplije glumice. Od tada, sjaj njenih očiju i topao glas gledali smo u šezdesetak pozorišnih predstava, od Čehova, Gogolja, Nušića, Ace Popovića, do Siniše Kovačevića. Na filmu ćemo je se setiti iz „Mirisa dunja“, „Velikog transporta“, „Lagera Niš“, došli su „Nož“, „Zavet“ i „Sinovci“, lista uloga duga četiri decenije. Brojne televizijske serije su joj donele masovnu popularnost, a onda je kao ubijena srpska kraljica Draga Mašin pokazala da u sebi ima i ženu iz naroda i aristokratkinju. Trenutno je čekaju putovanja po Nemačkoj i Americi sa predstavom „Sokin i Bosina“ Zvezdara teatra.
O njenom privatnom životu poprilično se zna. Udata za pisca Sinišu Kovačevića, ima ćerku Kalinu, takođe glumicu, i unuku Mionu. Stabilan brak i porodica jedan su od njenih zaštitnih znakova. Ugled je gradila na ulogama, ali i na načinu razmišljanja, odanosti kulturi kojoj pripada i od koje se nije otuđila. Prvakinja drame Narodnog pozorišta u Beogradu pokazala je deo toga i u ovom razgovoru.
Šta godine donose glumicama? Nažalost, svedoci smo da najlepša ženska lica s filma, televizije i pozorišta preko noći hirurgijom postaju nešto drugo od onoga što smo voleli. Zašto ne starimo prirodno, pametno? Da parafraziram Arsena Dedića: kako da ostarim ako se svi podmlađujete. Vi ste baš mladoliki. Trudite li se ili je bog dao? - Kako kad. Nekad više, nekad manje, u zavisnosti šta mi se događa u tom periodu. Nikada nisam bila rob svoga izgleda a, bogu hvala, nisam ni morala. Na tom polju mi je prilično dobra genetika. Lično nisam pristalica nasilja nad telom. Ima situacija kada je estetska hirurgija dragocena, ali ima i kada se zloupotrebljava. Volim lepotu različitosti. Prosto, zagovornik sam onoga da božja bašta ima svašta. Više volim da kažu: „Dobro izgledaš za svoje godine“ nego da budem rob lažnog izgleda. Takav je moj izbor. I svako ima pravo da izabere ono što mu prija. Živimo, inače, vreme lažnih izgleda i lažnih diploma.
BOLJE SPREČITI...
Rad na duhu je i rad na telu. Da li se zaista duša vidi na licu? - Najlepše je kad jedno drugo prati. To vam je kao sa kolačima. Imate divnih, ali vizuelno ne baš primamljivih. Imate vizuelno očaravajućih, a kad ih probate - ništa. Najbolje kad vas izgled privuče, a ukus, suština - očara.
Kako zdravlje? Koliko vremena mu posvećujete? - Mislim da smo svi malo nemarni; kad se uplašimo - nadoknadimo sve propušteno. Nisam hipohondar, ali u današnje vreme, kad nas statistika vrlo opominje, neophodno je ići na kontrole. Kod nas je još uvek sramota glasno reći da si bolestan. A prevencija je važnija od svega! Što je govorila moja nepismena baka: „Kad imaš problem, pričaj o njemu! Naći će se neko da ga reši!“
Koliko vremena posvećujete zdravlju svoje porodice? - Prilično. Osluškujem svoje telo, svoje biće i to isto radim sa svojim najmilijima. Živimo vreme kada opasne bolesti uzimaju danak i jedan od načina da ih pobedimo jeste da pratimo svoje biće. Kupite auto pa osluškujete kako radi motor, a što ne bismo to isto radili i sa sobom?
ISKRENOST PREMA SEBI
Da li vam nešto smeta u današnjem načinu života? Šta vam se sviđa? - Volim život i sviđa mi se sve što predstavljaju radost i ljubav. Smetaju mi brzina i to što je interes ispred emocije. Smeta mi odsustvo empatije, saosećanja. Pa nije sve na prodaju i nema baš sve cenu. Uostalom, ne može se trčeći videti priroda. Morate malo stati, osvrnuti se okolo, pogledati ispred sebe.
Da li ćerke zaista podmlađuju majke u klasičnom, ženskom smislu: mama, obuci ovo, nemoj ono... - Ima i takvih primera, ali ima i onih koje rade suprotno. Ja volim da se konsultujem sa svojom ćerkom. Bliža je energiji ovog vremena nego ja.
O svakodnevici, kuvanju, kupovini, pijaci, frizerima, kozmetičkim salonima, šetnjama, kafanama, prijateljima, poklonima, putovanjima... šta biste rekli? - Mislim da je najvažnije da je čovek iskren prema sebi i da radi ono što prija njegovom biću i čini ga srećnim. I što dobro radi. Ako se nađu dve osobe na životnom putu koje se poštuju, dopunjuju, a imaju slične senzibilitete, onda će mnogo postići na zajedničkom putu. Inače, volim da putujem, volim da učim kroz kretanje i po svojoj zemlji i po inostranstvu. Indusi imaju izreku da jednom godišnje treba da se ode na mesto gde nikad nisi bio, a to mesto može da bude i grad u kom ste rođeni! I volim da čitam. Nema ništa lepše nego uroniti u carstvo reči. I ne bih mogla da zamislim život bez dobre umetničke muzike. Ne volim šopinge i užasno me umaraju tržni centri. Idem tamo, ali nisam ljubitelj tih giganata.
CENA ŽIVOTA
Imate stabilan porodični život. Koliko to pomaže da sačuvate energiju? - Moj moto je: tiha voda breg roni. Strpljenje mi je pomoglo i u privatnom i u poslovnom životu.
Politika? Skraćuje li nam život? - Bertold Breht kaže da je politika sve oko nas. Da nemamo pravo da kažemo da nas ne interesuje, jer od politike zavise cena hleba, mleka, dečjih cipelica, ali i cena ljudskog života. Znači - da. Loša politika skraćuje život. Živimo vreme kad je ona naša neminovnost. Volela bih da, kao Švajcarci, ne znam ko su predsednik i premijer. Ali njima se može. Nama, nažalost, ne.
Ljiljana Jorgovanović
