Da li će novi trg ispred foajea kikindskog tetra, čija je izgradnja u toku, poneti ime Jovana Ćirilova, biće poznato nakon javne rasprave.
Nakon njegove smrti, potekla je ideja da se rodni grad na adekvatan način oduži velikom pozorišnom umetniku međunarodne reputacije. Književnik Spasoje Grahovac i publicista Dušan Dejanac tada su gradskim ocima dostavili nekoliko konkretnih predloga, a gradonačelnik Kikinde Pavle Markov rekao je da ne vidi ništa sporno u tome.
- Nemam ništa protiv ovog predloga, ali ćemo rado razmotriti i druge. Ime budućeg mini-trga biće poznato nakon javne rasprave. Još ništa definitivno nije odlučeno. Za Kikindu, publiku, ali i Narodno pozorište veoma je značajno što dobija novi foaje i mini-trg u ovom delu centra grada. Ukupna vrednost radova procenjena je na oko 32 miliona dinara. Publika više u pozorišnu salu neće ulaziti kroz dvorište. To i ne priliči ovakvoj ustanovi - rekao je Markov.
To znači da će početak naredne sezone publici doneti potpuno drugačiji osećaj ulaska u pozorište ovenčano brojnim nagradama. U pozorišnu salu ulaziće se kroz reprezentativni foaje čija je izgradnja nedavno počela. Ovaj neimarski poduhvat trebalo bi da se fazno realizuje do kraja septembra, odnosno prvih dana oktobra. Direktor Narodnog pozorišta Brane Marjanović potvrdio je da vrednost prve faze radova iznosi skoro pet miliona dinara, a da su sredstva obezbeđena. U novom foajeu nalaziće se biletarnica, lobi i galerija, a biće pogodan i za izložbe i književne promocije.
- Korisna površina budućeg foajea iznosiće oko 150 kvadratnih metar. Foaje će biti gotov za početak nove sezone - potvrdio je Marjanović.
Objekat u kom svoje predstave izvodi Narodno pozorište ranije je bio deo hotelskog kompleksa. Datira iz 1894. godine. Na mestu sadašnje pozorišne sale nalazila se balska dvorana, a upravo na mestu njenog dvorišta osmišljen je atraktivan foaje. Pozorište ovu salu koristi od 1950. I mini-trg će biti priča za sebe. Predviđena su i "zelena polja" i parterno osvetljenje. Koristiće se prirodni materijali, kamen i drvo, u kombinaciji sa modernim materijalima, poput gotovih prefabrikovanih betonskih elemenata. Beograd se već odužio Ćirilovu, pa tako jedna ulica, kao i nagrada na Bitefu već nose njegovo ime. Kikinda ni za njegovog života nije mnogo marila za svog velikana, pa mu u Narodnom pozorištu nikada nije izvođena nijedna drama, niti mu je pružena prilika da režira neki komad.
Činjenice o Jovanu Ćirlovu
Četiri godine se navršava od smrti U Beogradu ima svoju ulicu U Kikindi je 1950. završio gimnaziju U njegovoj rodnoj kući danas se nalazi prodavnica
Kurir.rs/ SAŠA UROŠEV/ Foto: Zorana Jevtoić
NE PROPUSTITE
