Književnica Vesna Radusinović se nakon sedam godina pauze vraća svojoj čitalačkoj publici novim romanom "Vatra i led", a njegov intrigantan tok dopao se i jednoj televiziji, te joj je stigla i ponuda da se po njemu snimi serija. U razgovoru za Kurir ona otkriva da li je upravo ona sama glavna junakinja ove priče, ali sasvim otvoreno govori i o suprugu Milomiru Mariću, kao i šta to razdvaja spisateljicu od književnice.
Kako ste izabrali temu za roman "Vatra i led" - da li se ona nametnula kao društveno aktuelna i popularna ili ste imali neki ličniji motiv? To je već godinama slika našeg vremena jer živimo u strahovladi medija i javnog života u kojoj je sve izokrenuto naopačke, tako da privatni život i realnost gotovo više i ne postoje. Ljudi umesto da uživaju u životu ili spasavaju lični život, jure sebe po naslovnim i srednjim stranama, tobože važnim događajima ne bi li ukrali komadić kakve-takve slave, koja im sigurno neće doneti ništa dobro, ali oni će to saznati kad za sve bude kasno.
Glavne junakinje vašeg romana su dve žene, suparnice... Na trenutke asociraju na lica koja svi znamo. Da li ste namerno želeli da se neki ljudi prepoznaju u vašoj priči? Navikla sam da se u mojim romanima prepoznaju obično oni za koje nikad nisam čula, nikad ih srela, a kamoli upoznala. Malo im je skandala i blamaže kojom se ponose, još im samo fali da uđu u korice knjiga. Potpuno su ubeđeni da je to nešto jako važno, gotovo kruna uspeha u životu, pošto do sada nijednu knjigu u životu nisu pročitali.
Šta vam je suprug Milomir Marić rekao kad je pročitao novi roman? Da li se i sam prepoznao? Dugo je oklevao, a bez razloga, valjda se plašio da je to nešto o njemu i da sam celoj Srbiji razglasila naše porodične tajne. Ali neko mu je dojavio da je bezbedan, tako da čisto sumnjam da je knjigu uopšte pročitao, mada sam ga preslišala i utvrdila da otprilike zna o čemu se radi.
Kažete li nekad sebi: Na vreme sam otišla iz novinarstva? Da li vam ponekad nedostaje? Kad pogledam šta se i kako danas piše, srećna sam što sam se na vreme evakuisala.
U današnje vreme je sve više spisateljica, ali samo neke od njih su i književnice. Koja je to linija koja ih razdvaja? Srećna sam što sam baš ja mnoge ohrabrila da i one napišu svoje knjige, naprave književnu karijeru i tako im promenila život. Baš kao što su to nekada za mene uradili Bogdan Tirnanić, Momo Kapor, Dragoš Kalajić, Brana Šćepanović...
Kako vidite ulogu rijaliti-programa? Bila bih presrećna da su rijalitiji puka TV zabava i šou-program, a ne nešto što nam je od života posle svega preostalo. Paradoks je da bi mnogi oduševljeno ušli u rijaliti, a da je malo njih koji će smoći snage da promene rijaliti Srbiju. No, ko uđe u to kolo, teško da će iz njega izaći.
Snalazite li se u ovom vremenu u kom ljudi sve manje znaju, a sve više razmišljaju o novcu? Imala sam sreće da sam se na vreme dobro udala za nekoga ko je tada bio socijalni slučaj. Napravila sam od njega čoveka i sada ubiram plodove svog rada i ne moram ni o čemu da razmišljam, pa ni o novcu.
Delu "Zablude Svetog Sebastijana" Vladimira Tabaševića pripala je Ninova nagrada. Da li ste pratili ovogodišnju dodelu? Do mene je stigla prava ili lažna vest da je Tabašević dečko s najvećim IQ u regionu. Odmah sam kupila njegovu knjigu da vidim o čemu se radi. Onda sam shvatila da je njegova dečja vizija rata nešto što daleko prevazilazi plitku i bolesnu pamet domaćih i okolnih akademika, političara i generala koji su nam napravili pakao od života.
Kurir.rs / Ljubomir Radanov / Foto: Privatna arhiva
