Najnovije vesti

TAJNA VEZA ROKERA S MORAVU I MIROSLAVA MIŠKOVIĆA! Pevač Zvonko Milenković 2007. godine otkrio kako je izgledao njihov susret... ŠOK INTERVJU!
Foto: Marina Lopačić, Youtube

o ovome se malo zna

TAJNA VEZA ROKERA S MORAVU I MIROSLAVA MIŠKOVIĆA! Pevač Zvonko Milenković 2007. godine otkrio kako je izgledao njihov susret... ŠOK INTERVJU!

Pop kultura

Na današnji dan pre 11 godina na Prvoj hirurškoj klinici u Beogradu umro je Zvonko Milenković, vokalni solista ansambla “Rokeri s Moravu”.

 

Rođen je 8. maja 1956. u Kruševcu, a u Beogradu je živeo od 1977. godine, kada su i formirani “Rokeri” sa kojima je snimio 20 albuma, 7 singl-ploča, 5 video-kaseta i 2 DVD izdanja

 

Milenković je u jednom intervjuu ispričao kako je počeo sa pevanjem, gde je upoznao Borisa Bizetića i šta mu je rekao Miroslav Mišković.

 

KAKO JE SVE POČELO


Počeo sam sa 14 godina. Kad sam krenuo u prvi razred srednje ekonomske škole u Kruševcu u školi je bila jedna grupa koja je svirala samo zabavnu muziku. Falio im je pevač koji peva i jedno i drugo. Ja baš nisam zabavnjake nešto posebno pevao ali sam narodnjake pevao jer sam se takmičio po raznim gradovima, selima u okolini Kruševca. I normalno nosio prve nagrade, kako pare tako i poklone.

 

Krenem ja zabavnjake, navežbam jedno 50-ak zabavnjaka. Naučim i engleske pesme... Lepo napišem engleski na srpskom i tako naučim. I to smo pevali na igrankama ali shvatimo da tu para i nema od mladeži. Igranke su se mahom održavale u Domu vojske u Kruševcu. Jednog dana meni kapetan Obradović kaže:

 

- Slušaj ti Zvonimire, da dođeš kod mene sutra u kancelariju.

 

Ja dođem sutra a on mi kaže:

 

- Mi imamo ovde i drugarske večeri, ne samo ove igranke što svirate vi. I šta vam je to što svirate po celu noć?!

 

- A šta vi hoćete?

 

- Hoću da naučiš malo starogradske romanse... I iz Makedonije, i Slovenije, iz svih krajeva i to da pevate.

 

- Dobro, probaćemo.

 

Nađem harmonikaša, ja sam dosta pesama već i znao, imao sam druga koji je imao jedno 10.000 zapisanih pesama pa od njega proberem koje ću da pevam... I tako ja krenem narodnjake, pomalo i zabavnjake.

 

ODLAZAK U VOJSKU

 

Bio sam zaljubljen u jednu devojku koja se zvala Jasmina. Ona je bila iz Kruševca. Međutim, moj tata nije hteo da se ja ženim tako mlad.

 

E pošto smo imali ujaka koji je radio u vojnom odseku u Kruševcu on ode kod njega i kaže mu da me pošalje u najudaljenije mesto i da mi da neki rod vojske kako treba. Da ne možemo da se viđamo ona i ja...

 

I on me pošalje u Rijeku, 837 kilometara je železnicom od Kruševca.

 

I tako ja dođem u Rijeku gde sretnem Borisa Bizetića. Imali smo svakog dana izlaz. Do Opatije smo išli skoro svakog dana. Ja sam Boris pričao o svojoj devojci koja mi je svakog dana pisala pisma...

 

I jednog dana se vraćamo iz Opatije ka Rijeci i sedimo zajedno a Boris uzme novinu neku i napiše pesmu "Jasmina".

 

SUSRET SA MIŠKOVIĆEM

 

Kad sam se vratio iz vojske zaposlio sam se u jednom preduzeću u Kruševcu. Kad Boris me zove i kaže - Jel misliš ti da dolaziš da mi snimamo ploče.

foto: Zorana Jevtić

Ja odem kod našeg tadašnjeg finansijskog direktora "Hemo Župa" a to je bio Miroslav Mišković.

 

- Gospodine Zvonko imaš moj blagoslov. Idi probaj, ako ne uspeš naša vrata su ti uvek otvorena, rekao mi je Mišković.


Kurir.rs/Priredio: P.L.

 

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...