Razija Mujanović, najbolja košarkašica bivše Jugoslavije se 2012. godine suočila sa dijagnozom raka dojke, koji je bio u početnom stadijumu. Kako smo to od nje i navikli, Raza je i iz ove utakmice, kao i iz brojnih košarkaških, izašla kao pobednik.
"Nikada nisam razmišljala o bolesti tog tipa, nisam radila mamografiju ni ultrazvuk. Međutim, jedna prijateljica je došla kod mene i rekla mi da ima nešto na dojci, da su je hitno uputili na pregled i da se na kraju ispostavilo da je rak. Te večeri sam nešto čitala na internetu i naišla na savet da žena barem jednom mesečno treba da uradi samopregled kada se tušira. Otišla sam da se tuširam, proverila i napipala nešto sitno kao zrno kafe, ako nije i manje. Nakon toga mi se stvorila neka sugestija i nazvala sam da zakažem termin i da, za svaki slučaj, odem kod svoje doktorice. Medicinska sestra me je pitala je li mi hitno, a ja sam joj odgovorila da nije i da može kad god, jer nisam bolesna. No, u podsvesti mi se stvorio neki strah. Doktorica me je pregledala i rekla da misli da nije ništa, ali mi je dala uput da se javim kod hirurga na Koševo. Otišla sam kod doktorice Balte i ona me je pregledala. U tom momentu mi ništa nije rekla nego me uputila da odmah uradim magnetnu. Sačekala sam nalaz i u njemu sama pročitala da su ćelije kancerogene", ispričala je Razija i nastavila:
"Vratila sam se kod doktorice i rekla: "Znam šta je, jasno mi je". Rekla mi je da je pretpostavljala da je to, ali da nije htjela da mi kaže pre nalaza. Nakon toga sam radila još neke nalaze i operisala se", kaže ona.
Slavna košarkašica je potom ispričala kako se osećala kada je saznala dijagnozu.
"Grozno. U tom momentu nisam znala na koja vrata da krenem. Inače, nisam negativna i uvek mislim da će biti dobro, ali svaki čovek takvu vrstu saopštenja teško prihvati. Normalno je da svaki čovek razmišlja: "Aha, karcinom…, od toga se umire". I onda se u razmišljanju počnu nadovezivati pitanja šta i kako? U tom momentu svetla tačka ne postoji.", priznala je, pa priznala u čemu je našla utehu.
"Svako jutro sam ustajala, plakala i razmišljala. Čak sam razmišljala i gde ću da se ukopam. To su takve crne misli. Moja prijateljica se u međuvremenu operisala i krenula na terapije, a ja sam pred njom uvek bila pozitivna i govorila joj da će prebroditi sve to. Međutim, kada je mene "strefilo", onda je bilo drugačije. Može vam pričati šta god ko hoće, ali je psihički teško to podneti. Moj život je sedam dana bio pakao, a onda sam osmi ustala i rekla: "Od danas ne plačem. Od danas se borim. Ja ću to preživeti bez obzira na to u kojoj je fazi. Verujem, jer sam iz toliko bitki, životnih i sportskih, izašla kao pobednik. Verujem da ću i iz ove". Jednostavno, nisam više razmišljala da sam bolesna, krenula sam dalje i jedva čekala operaciju. Verovala sam lekarima i imala dobar tretman."
Kurir.rs/Azra.ba/Foto: Printscreen N1
NE PROPUSTITE
