Pre samo godinu dana Stefan Stanković, voditelj "Dnevnika" i "Vesti" na Kurir televiziji, nije ni slutio da će živeti u Srbiji.
Jednog dana zazvonio mu je telefon i dobio je poziv da se iz Sarajeva preseli za Beograd, što je bez mnogo razmišljanja i prihvatio. Svima su za oko odmah zapali njegova mladost i harizma, ali i topla boja glasa i ozbiljnost, po kojoj je već prepoznatljiv. Na početku razgovora za TV Ekran Stefan otkriva kako je postao deo tima brenda Kurir.
Da li je bila teška odluka da iz Sarajeva dođete u Beograd?
- Moje bližnje nije iznenadila jer sam već ranije morao da se zbog posla iz Banjaluke preselim u Sarajevo. Iznenađen sam pozitivno kako je Kurir televizija tako brzo zaživela.
Kako ste zavoleli novinarstvo?
- Čuvala me je kao dete moja tetka Sanja Stanković i uz nju sam se zaljubio u novinarstvo. Ona je bila moj uzor i inspiracija tokom odrastanja. Vodila je čitavog života vesti na televiziji, a ja sam kao dete maštao da uz nju to radim i da budemo kolege. Igrom slučaja počeo sam da radim i na radiju Foča kao dete, gde sam vodio dečju emisiju. Kasnije sam upisao Fakultet političkih nauka i počeo da radim na TV kao student, a posle su jedan za drugim dolazili sve ozbiljniji angažmani.
Niste po struci novinar?
- Diplomirani sam politikolog međunarodnih odnosa i nisam se školovao za novinara. U dubini duše sam mislio da ću se baviti politikom, ali želja da me ljudi slušaju u politici sada se manifestuje na televiziji. Volim da saopštavam vesti. Lepši je ovo posao nego da kao političar pričate o nekim zakonima i branite njihovo usvajanje.
Šta je za vas vest koja je obeležila prošli mesec?
- Svakako je to pronalazak vakcine protiv korone. Nauka je dosta napredovala i nakon samo šest meseci otkad je nastala pandemija ovog zloglasnog virusa već imamo rusku vakcinu, što meni kao rusofilu mnogo znači.
Kakav je posao voditelja vesti?
- Lep. Međutim, nije to samo sjaj kamera i lepota koju publika može da vidi na ekranu. Ima tu i mnogo znoja i suza iza kamera. Svoj posao bih najbolje opisao kao vezu iz koje pokušavamo da izađemo jer nas toliko muči, ali toliko volimo jedno drugo da prosto ne možemo da izađemo iz nje. Koliko mučan nekad bilo, suviše volim svoj posao.
Šta ima Beograd što nema Sarajevo?
- Mentalitet je drugačiji. U Beogradu se osećam kao na domaćem terenu i ljudi su mnogo opušteniji. Medijsko tržište je veće i zahtevnije. Volim izazove, pa sam ovo smatrao jednim velikim za svojih 27 godina.
Gde sebe vidite za deset godina?
- Nikada nisam pravio planove. Neću ni sada da predviđam, ali moj posao i život krenuli su uzlaznom putanjom i mogu da kažem da sebe vidim visoko. Za 10 godina i dalje na Kurir televiziji.
Razmišljate li o autorskoj emisiji?
- Voleo bih da radim politički tok-šou i budem njegov urednik. Que sera, sera. (šta bude, biće, prim. aut.)
Koga biste u njemu ugostili?
- Donalda Trampa. Imao bih dosta pitanja da mu postavim, a prvo bi bilo: "Da li smatra Srbe za prijateljski narod?"
Kurir/ LJUBOMIR RADANOV, Foto: Tamara Trajković
NE PROPUSTITE
