KIJEV - U jednom raskošnom noćnom klubu u Kijevu, manekenke su pokazivale nove večernje haljine i glamurozne šešire pred oduševljenim džet setom Ukrajine. Ali ovo nije obična modna revija - neke manekenke su u invalidskim kolicima, druge su slepe.
Na sinoćnjoj reviji desetak dizajnera, mahom iz Ukrajine, predstavilo je svoje modele za hendikepirane žene u pokušaju da skrenu pažnju na jednu od najmarginalizovanih grupa u zemlji.
U zemlji gde u većini zgrada nema rampi za invalidska kolica i svega šačica škola prihvata decu sa posebnim potrebama, revija je mali korak ka uklanjanju stigme sa invalida.
"Ljudi u kolicima, slepi, hendipekirani, treba da se osećaju prihvaćeno", kaže 26-godišnja Ilona Slugovina, plesačica u invalidskim kolicima, odevena u lila svetlucavu večernju haljinu.
Neke manekenke kretale su se samouvereno pistom, u kolicima ili praćene zgodnim mladićima u elegantnim odelima, imitirajući pokrete poznatih manekenki. Jedna slepa devojka koketno je držala ruku na boku i zamahivala kosom. Druge su delovale nervozno.
Dirnuti revijom neki u publici su plakali.
"Osećala sam se lepom i samouverenom", rekla je Antonina Krivobok koja je pred kamerama pozirala u kolicima, odevena u ljubičastu haljinu.
Početnici, ali i već dokazani dizajneri predstavili su svoje elegantne haljine i odela za hendikepirane. Neki od modela ne razlikuju se mnogo od modela za one bez hendikepa, drugi su osmišljeni tako da pristaju osobama u kolicima.
"Bog je ženu napravio lepom, a cilj dizajnera je da naglasi tu lepotu", rekla je jedna od glavnih dizajnerki u Ukrajini Natalija Anri.
Ali nije sve samo u odeći.
Julija Kozluk, 28, koja vodi fond koji pronalazi poslove za one u kolicima kaže da se nada da će takvi projekti pomoći ukrajinskom društvu da odraste i prihvati one koji se razlikuju."Kada dođem sa kolicima, ljudi me gledaju kao da sam vanzemaljac i to boli", kaže Kozluk koja je ostala paralizovana kada je imala 23 godine, posle saobraćajne nesreće. "Ja sam obična osoba".
Hendikepirane osobe u Ukrajini praktično su nevidljive i žive u svojim domovima odakle ne mogu da izađu zbog nedostataka rampi i specijalno opremljenih autobusa. AP navodi da je takav stav zaostavština sovjetske ere kada su tadašnje vlasti pokušavale na sve načine da predstave Ukrajinu kao bogatu i srećnu zemlji, bez problema.
Tada su mnogi invalidi, uključujući i osakaćene veterane iz Drugog svetskog rata, bili smeštani u specijalne institucije ili na udaljena ostrva kako ih javnost ne bi videla, a priča o mukama hendikepiranih postala je tabu u sovjetskim medijima.
Danas, deca sa nekim oblikom invaliditeta, mahom su skrivena u specijalizovanim bolnicama ili sirotištima gde ne mogu da komuniciraju sa drugom decom. Svega nekoliko škola prihvata takvu decu, mahom zbog čisto tehničkih problema - nedostatka rampi na ulazima, toaletima, ali i zbog toga što nastavnici ne znaju kako da se ophode prema takvoj deci, a roditelji "normalne" dece se protive da ona budu u razredu sa hendikepiranim detetom.
U Kijevu gde živi na desetine hiljada dece sa invaliditetom svega 10 škola ima inkluzivne programe.
"To je tako jadno", kaže aktiviskinja iz Nacionalnog udruženja invalida Larisa Baida. "Ona se svakoga dana bore za svoj život".
Univerziteti takođe pružaju malo prilika hendikepiranima. Audio knjiga i kompjutera za gluve i spele nema, a od dobijanja nezavisnosti pre više od 20 godina nijedna knjiga na Brajevom pismu nije objavljena.
Na televiziji sveka nekoliko emisija je prevedeno na znakovni jezik, pri čemu nijedna od tih emisija nije prilagođena adolescentima ili deci. Većina sajtova, uključujući predsednički mi vladin, nema mogućnost koncervotanja u audio format.
Potraga za poslom takođe je veliki problem jer je svega 25 procenata invalida zaposleno, mahom na slabo plaćenim poslovima.
