U subotu mnogi idu na groblje na Miholjske zadušnice: Ovaj običaj nosi značenje koje mnogi danas ne znaju
- Miholjske zadušnice ove godine obeležavaju se u subotu, 10. oktobra, kada vernici odlaze na groblja, pale sveće i nose cveće i žito. U pravoslavnoj tradiciji u hram se predaju i imena upokojenih za pomen u molitvi.
- Članak podseća da Zadušnice nisu samo uređivanje groba, već i sećanje, molitva i dobro delo u ime pokojnika. Kao važan običaj navodi se milostinja, pomoć siromašnima i pažnja prema onima kojima je potrebna podrška.
Miholjske zadušnice se ove godine obeležavaju u subotu, 10. oktobra. Tada će mnogi otići na groblja, poneti cveće, zapaliti sveću i zastati pred imenima ljudi koji su nekada bili deo njihove svakodnevice.
Ali Zadušnice nisu samo odlazak na groblje. Nisu ni pitanje toga koliko je ko poneo, koliko je grob ukrašen ili koliko je trpeza bogata. U njihovoj suštini nalazi se nešto mnogo jednostavnije i mnogo dublje - sećanje, molitva i dobro delo učinjeno u ime onoga koga više nema.
Jedan stari običaj polako pada u zaborav
Nekada se podrazumevalo da se na Zadušnice ne misli samo na pokojnika, već i na čoveka kome je pomoć potrebna. Delila se hrana, ostavljao prilog, pomagalo siromašnima ili nekome iz komšiluka, a sve to činilo se uz pomen imena preminulog.
Nije bilo važno koliko je dar veliki. Važno je bilo da dobro delo bude učinjeno iskreno. U tome se i krije jedna od najlepših poruka ovog dana - da uspomena na čoveka ne mora da ostane samo u prošlosti. Može da se pretvori u nešto dobro što će stići do nekog drugog.
Šta se nosi na Miholjske zadušnice
U pravoslavnoj tradiciji vernici u hram donose kuvano žito, vino i sveću, a mogu da predaju i imena svojih upokojenih kako bi bili pomenuti u molitvi. Koljivo ima posebnu simboliku jer podseća na zrno koje pada u zemlju i iz njega nastaje novi život, dok plamen sveće predstavlja svetlost, veru i molitvu.
Posle službe mnogi odlaze na groblje, uređuju grobove svojih bližnjih i pale sveće. To su trenuci u kojima se često manje govori, a više misli. Nekada je dovoljno samo stajati nekoliko minuta i setiti se nečijeg glasa, osmeha ili rečenice koju smo od te osobe čuli bezbroj puta.
Nisu svi u mogućnosti da odu na groblje
Život ponekad učini da ljudi budu daleko od mesta na kojem počivaju njihovi najmiliji. Neko živi u drugom gradu ili zemlji, neko je bolestan, a neko jednostavno tog dana ne može da ode. To, međutim, ne znači da je sećanje manje vredno.
Sveća može da se zapali u crkvi. Molitva može da se izgovori kod kuće. Ime čoveka može da se pomene tiho, bez ijednog svedoka.
Najvrednije se ne ostavlja na grobu
Možda upravo zato stari običaj činjenja milostinje na Zadušnice danas ima još više smisla. Umesto da se čitav dan svede na ono što ćemo poneti na groblje, možemo da se zapitamo i šta možemo da damo nekome ko je još ovde.
To može biti obrok za nekoga kome je potreban, pomoć starijoj osobi, prilog crkvi, nekoliko kupljenih namirnica za porodicu koja teško živi ili jednostavno gest pažnje prema čoveku za kojeg znamo da mu nije lako.
Video: Tematski obilazak Novog groblja