icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

DRVO ZAPIS: Svetilište sa kog niko nije smeo ni list da otkine
Foto: Wikipedia

Svako mesto ima po jedno

DRVO ZAPIS: Svetilište sa kog niko nije smeo ni list da otkine

Zanimljivosti
U svakom selu postoji jedno posebno drvo koje predstavlja svetilište. To je drvo-zapis. Ono je ponelo taj naziv, jer je u njemu bio urezan krst i bilo je osveštano.

Drvo-zapis se najčešće nalazilo u centru sela i bilo je glavno mesto za okupljanja. Njegova uloga je posebno bila naglašena u vreme održavanja seoskih slava. Tada bi se ljudi oko drveta skupljali kao u crkvi.

 

Slavlje seoske slave, zavetine, počinjalo je okupljanjem oko zapisa, gde je sveštenik zajedno sa seljanima čitao molitvu. Tom prilikom bi se opet urezivao krst (na zapadnoj strani drveta, tako da onaj koji stoji naspram njega može da gleda prema istoku, kao prema oltaru u crkvi) na mestu gde je od davnina stajao, zatim bi se obišlo tri puta oko drveta, nakon čega se drvo polivalo vinom, piše opanak.rs.

 

Nakon obavljene “liturgije” oko drveta, ono bi se darivalo cvećem i plodovima, a slavska litija bi krenula oko sela. U toku litije izgovarale su se molitve za zaštitu sela od bolesti i nesreće, molitve za kišu i obustavljanje drugih nepogoda koje mogu ugroziti život i rad seljaka.

 

Po završetku litije, seljani bi se vraćali u selo, gde se slavlje nastavljalo gozbom i veseljem.

 

Trpezari, napravljeni od nekog kamena ili drveta, često su se nalazili u blizini zapisa. Na njima su najčešće ostavljani darovi. Dešavalo se i da prostor oko drveta bude ograđivan ogradom ili drugačije portom.

 

Pored trpezara podizane su i jednostavne građevine, koje nisu imale zidove, već samo krov, ispod kojih se obedovalo u vreme seoskih slava.

 

Posle Drugog svetskog rata proslavljanje seoske slave pored zapisa u nekim selima je bilo zabranjeno, tako da se ceo ritual premeštao u dvorište crkve. Međutim, verovanje da će svako ko oskrnavi drvo-zapis biti kažnjen i da ga čeka veliko zlo i dalje je veoma prisutno u Srbiji.

 

Koliko je drvo zapis poštovan u Srbiji govori i to da se u istočnoj Srbiji ne dira čak ni kora koja je otpala sa drveta.
U jednom selu kod Zaječara zabeležen je slučaj da drvo koje se srušilo i palo na put nije pomerano zato što je “zapis”. Seljani iz tog mesta su čak izgradili novi put, da sveto drvo ne bi pomerali.

 

Sem u religijskom smislu, sveto drvo imalo je značaja i u društvenom životu seljana. Tu su se nekada obavljala suđenja, pošto na tom mestu čovek nije smeo da laže. Oko zapisa su se održavali i zborovimeštana na kojima se odlučivalo o važnim stvarima.

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.