icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

POMERANJE KAZALJKI DOVODI DO VEĆEG BROJA SAOBRAĆAJNIH NESREĆA: Evo zašto je ikada uvođeno sezonsko računanje vremena
Foto: Profimedia

OD 1983. GODINE U SRBIJI SE KAZALEJKE POMERAJU

POMERANJE KAZALJKI DOVODI DO VEĆEG BROJA SAOBRAĆAJNIH NESREĆA: Evo zašto je ikada uvođeno sezonsko računanje vremena

Zanimljivosti

Od 1983. godine u Srbiji se kazaljke na časovnicima pomeraju za jedan sat unapred u martu, da bi se zatim na jesen vratile unazad. Ipak, takvu odluku je donelo manje od 40 odsto država, a mnoge za tim nemaju ni potrebu. Istorija letnjeg računanja vremena nam otkriva zašto se stanovnici nekih država bude ranije.

"Rano sam se probudio i iznenadio što je Sunce izašlo mnogo pre nego što je uobičajeno", zabeležio je u šaljivom tekstu 1784. godine američki političar Bendžamin Frenklin. On je čak i "predložio" da se topovskom paljbom na trgovima u zoru bude građani u njihovu sopstvenu korist. Iako pismo nije imalo ozbiljan ton, ono što je jedan od tvoraca američke Deklaracije nezavisnosti sugerisao ostalo je zapamćeno u istoriji letnjeg računanja vremena, a, iako bez topovske paljbe, ritam života je počeo leti da se menja.

Vek kasnije inicijative za pomeranje kazaljki postaju češće.

 

Novozelandski etnomolog i astronom Džordž Vernon Hadson je predlagao da se one pomeraju čak dva sata unapred. Razlozi za njegov predlog bili su lične prirode: Bila mu je potrebna Sunčeva svetlost kako bi mogao posle podne da sakuplja insekte. Za rano ustajanje zalagao se i Britanac Vilijam Vilit (1856–1915), graditelj i ljubitelj golfa i boravka u prirodi.

 

foto: Profimedia

"Jedno letnje jutro 1905, dok je uživao u jutarnjem jahanju pred doručak, shvatio je da jako malo ljudi uživa u, kako je smatrao, najlepšem delu letnjeg dana i tako je dobio ideju da bi pomeranje kazaljke sata unapred omogućilo svima da uživaju u sjajnim i prelepim jutrima. Sem toga, večernje šetnje (i ostali poslovi) vršile bi se zadana",  navodi se u tekstu "Kratka istorija Letnjeg računanja vremena" na portalu Astronomija. Godinu dana posle Vilitove smrti, usred Prvog svetskog rata, njegova ideja je realizovana.

 

Glavni razlog bila je ušteda energetskih resursa, kako bi mogli da se koriste za potrebe ratovanja. U Evropi taj potez prva je povukla Nemačka 30. aprila, a mesec dana kasnije Velika Britanija i mnoge druge zemlje. Naredne, 1917. godine, i Rusija je pomerila kazaljke, a SAD 1918. Farmerski lobi je ubrzo posle rata izdejstvovao da se ukine letnje računanje vremena u SAD, a predsednik Vudro Vilson je poručio da se zemlja posle "ratnog" ponovo vraća "božjem vremenu".

 

foto: Profimedia

Drugi svetski rat ponovo je "ubrzao" vreme i u SAD – svega 40 dana nakon bombardovanja Perl Harbora Amerikanci su uveli celogodišnje letnje vreme. A onda je nastao haos jer je svaka lokalna samouprava samostalno odlučivala o tom pitanju.

 

Jedan od najvećih kurioziteta u istoriji letnjeg računanja vremena predstavlja Ajova, gde su pedesetih i šezdesetih godina postojala čak 23 različita načina prelaska na letnje, odnosno zimsko računanje vremena. Ništa bolje nije bilo ni u Virdžiniji gde su putnici na jednoj autobuskoj liniji sedam puta morali da pomeraju kazaljke na satovima ako su hteli da znaju tačno vreme.

 

U Rusiji posle rata nisu zaživele promene, sve do 1981. godine. Taj običaj je, ipak, trajao samo 30 godina, jer je 2011. Rusija prestala da koristi sezonsko vreme. U Zapadnoj Evropi sedamdesetih godina postalo je uobičajeno da se prelazi na letnje računanje vremena, a 1996. proširilo se na celu EU, koja je 2002. uvela i preciznu proceduru.


Kazaljke su se u Srbiji u početku pomerale krajem marta, a na staro vraćale u septembru. Kako bi uskladila svoje zakonodavstvo sa propisima Unije, i naša zemlja je počela poslednje nedelje oktobra da se vraća na tzv. zimsko računanje vremena – tako ćemo u nedelju spavati sat vremena duže.


Sedamdesetak poslanika Evropskog parlamenta je pre nekoliko dana predložilo da se promena vremena ukine jer umesto da donese uštede i pomogne ljudima u funkcionisanju ima štetne efekte.

 

Osim negativnog uticaja na ljudski bioritam, pomeranje kazaljki na satu, ističu evroposlanici, dovodi i do većeg broja saobraćajnih nesreća, više poremećaja u porodicama, kao i pada produktivnosti na radnom mestu. Iako je jedan od osnovnih ciljeva pomeranja kazaljki bio ušteda energije, taj cilj, pokazala su istraživanja, nikada nije ispunjen. Astronomija, inače, prepoznaje jedino zonsko vreme, dok su sva ukazna vremena, stalna ili sezonska, stvar politike.

 

foto: Profimedia

 

(Kurir.rs/Telegraf, Foto: Profimedia)

 

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.