Đurđevdan je jedna od najvećih slava u Srba. Večita dilema je uvek šta poneti na slavu domaćinima i da li je dovoljno sani flaša puća i kafa.
"Šoljice za kafu za kuću, piće za gazdu, čokolada za decu i bogati buket za domaćicu je set koji se danas najčešće donosi na slave.
"Dar je zacrtan tradicijom. To je način da vi uzvratite za ručak koji ćete pojesti kod domaćina. To je klasičan odnos dar i uzdarje koji se javlja u svim segmetnima socijalnog ponašanja. Darovanje, konačno znači i da postoji civilazicijski odnos", objasnila je etnolog Vesna Marjanović.
Nekada davno gosti koji su dolazili na veselja su uglavnom donosili ono što samom veselju može da pomogne. "Recimo ljudi po selima su na velika slavlja, kao što su recimo svadbe, donosili piće i hranu, kasnije je bilo normalno da se u svatove ide sa gajbom piva. To je donosio skoro svako ko je dolazio na slavlje", priča etnolog.
"Kada je reč o slavama na selu, dar je bila jedna jabuka, koja je simbol dobrih želja i recimo kocka šećera, da se daruju deca. Veoma je važno bilo da se deca daruju i da oni slave pamte po lepom. Takođe, domaćice bi dobijale i buket cveća, onog baštenskog. Ako je reč o slavam u zimskim danima, gosti bi donosili po šaku oraha i to je bilo to. Za uzvrat, čekala ih je topla trpeza u kući domaćina", priča Vesna Marjanović.
U gradovima se slavilo malo drugačije. Domaćini bi na dan slave obavezno išli u crkvu gde su nosili slavski kolač, žito i crno vino. Onda bi se vraćali kući i dočekivali goste. Neki od njih su tradicionalno pravili trpezu za goste, dok bi drugi, koji nisu tako imućni napravili posluženje. Gosti bi kod njih samo ušli, čestitali slavu, poslužili se, uglavnom nekim kolačima, i odlazili bi dalje.
"Dešavalo da su gosti dolazili samo sa dobrim željama, bez pravog poklona i to je bilo sasvim normalno u gradu. A onda je nastao period kada je sve više ljudi sa sela dolazilo da živi u gradu. I oni su doneli svoje običaje. Dar za slavu je postao obavezan. Poklon je moglo da bude neko piće i to uglavnom rakija, jer se pretpostavljalo da domaćini imaju vino. Tada su počele da se prave i knjižice, da domaćini znaju ko je šta doneo, da bi istom merom mogli i da uzvrate posetu", otkriva etnolog.
A onda su doše devedesete i slave su postale statusni simbol. Počele su da se obeležavaju mnogo drugačije, neki ih čak slave i u zakupljenim salama. Kako se promenio način slavljena, tako su se promenili i pokloni, pa je uz flašu rakije, ili vina, dodato još nekoliko darova.
Pravila za darivanje ne postoji, treba da odnesete ono što smatrate da će obradovati domaćine, i naravno, nikada ne zaboravite da darujete decu.
Kurir.rs/Žena/Foto Profimedia
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
