Mnogi ljudi tvrde da su imali iskustvo zagrobnog života, ali malo je onih koji su tako živopisni i pamte se tako jasno kao što je Vilijamov slučaj.
Njegovo srce stalo je nakon teškog infarkta. Iako su ga na kraju spasli bolničari, Vilijam veruje da je privremeno skliznuo na 'drugu stranu' i seća se trenutka umiranja.
Kaže da je prošao kroz niz emocija i čak imao vremena da razmišlja o Elvisu dok je umirao. Na kraju nadrealnog iskustva, Vilijam je rekao da je prihvatio smrt i dok je to činio prihvatilo ga je "biće čiste ljubavi".
"Osetio sam kako mi srce kuca sve sporije i sporije kad sam čuo kako me dozivaju moja deca. Potom je nastupila tama. Osetio sam kako se moje biće ili 'svest' uvlače u mračnu prazninu. Moja prva misao i osećaj bila je znatiželja.
Pitao sam se je li to ono što je Elvis osećao kad je umro. Tada sam bio besan i pomislio sam kako je smrt bedno opravdanje za 'biće' koje se nema hrabrosti suočiti sa mnom lice u lice. Morao mi se prišuljati s leđa da umrem, bez ikakve najave. Tada sam razmislio i shvatio da umirem. Kad sam to prihvatio, osetio sam prisutnost koja mi je govorila da umirem i da će to biti u redu. U ovoj praznini nisam osećao bol. Prolazio me osećaj opuštanja i smirenosti, to je bilo prijatno na čudan način. I dalje sam mogao da razmišljan i bio sam svestan da sam na nekom mestu i da nisam sam.
Osetio sam prisustvo Bića čiste ljubavi i prihvaćanja. Ovaj osećaj bezuvetne ljubavi je neodoljiv. Ova prisutnost delovala mi je poznato, kao da oduvek poznajem to biće i znam šta je. Mislio sam i ono me je čulo - "ne bi trebalo da umrem pred decom. Tada sam se vratio", ispričao je u svojoj ispovesti Vilijam.
Neurolog Kristofer Koč, predsednik i glavni naučnik Allenovog instituta za nauku o mozgu, veruje da su takve vizije relativno normalne i obično su znakovi da mozak ostaje bez kiseonika ili se sam skenira u potrazi za tehnikama preživljavanja.
Kurir.rs/24sata.hr/ Express
NE PROPUSTITE
