Kada je u zubu neandertalca starog 40.000 godina pronađeno parče urme, naučnici su potvrdili teoriju da su praistorijski ljudi često konzumirali voće.
Postoje dokazi da mnoge voćke u kojima danas uživamo postoje već čitav milenijum u vrlo sličnom obliku. Arheolozi su pronašli 780.000 godina stare smokve u severnom Izraelu, kao i masline, šljive i kruške iz paleolita. U Kazahstanu je pre 30.000 godina bilo jabuka, u Kini pomorandži, a u Evropi divljih jagoda. Nijedno od ovih voća nije identično modernim vrstama, ali bi i danas bilo jestivo.
Sa povrćem je druga priča. Ovo koje danas jedemo prošlo je temeljne promene u rukama ljudi. Pre 8-10.000 godina iz jedne biljke razvili su se kelj, kupus, brokoli, karfiol. Pretpostavlja se da su prve šargarepe bile ljubičaste, a da su se narandžaste pojavile tek u 17. veku.
Ne zna se zašto je voće prošlo manje promena od povrća, ali to možda ima veze sa njegovom slučajnom sadnjom, jer su ga praistorijski ljudi skloni slatkom halapljivo jeli i prosipali oko sebe seme iz koga su se razvijale nove voćke.
Kurir.rs/Slejt/Lj.J.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
