EVO KAKO JE HAMBURGER DOBIO IME: Nekada je bio specijalitet starih Rimljana, a u meso su stavljali OVAJ NESVAKIDAŠNJI DODATAK

Nema čoveka na planeti koji ne zna šta je hamburger. Procenjuje se da se samo u Sjedinjenim Američkim Državama godišnje pojede 50 milijardi komada, a jelo je toliko popularno da je dobilo i svoj praznik – Svetski dan hamburgera, a slavi se svakog 28. maja.

Naime, iako je danas hamburger ili skraćeno – burger, jedan od simbola američke kuhinje, slična hrana je postojala u kuhinjama mnogih evropskih naroda još vekovima ranije.„Apicius“, kuvar koji sadrži drevne rimske recepte od kojih neki potiču i iz ranog 4. veka, detaljno opisuje pripremu jela pod nazivom „isicia omentata“ – pljeskavice od usitnjenog junećeg mesa u koje se dodaju borove iglice, crni i zeleni biber i belo vino.

Ovaj delikates koji i danas možete napraviti kod svoje kuće smatra se najranijom pretečom hamburgera.

Poreklo imena

Najveći broj istoričara se slaže da hamburgerime duguje nemačkom gradu Hamburgu gde se još u srednjem veku usitnjena govedina mešala sa lukom i drugim začinima i pekla u obliku pljeskavica.

Kada je, tokom 19. veka, počelo masovno naseljavanje američkog kontinenta, najveći broj nemačkih migranata isplovljavao je upravo iz Hamburga odnoseći u „Novi svet“ i recept za „hamburški biftek“. Jelo je doživelo svoj procvat u Americi gde se u prvo vreme pripremalo u restoranima upravo blizu velikih luka kako bi privuklo migrante, ponudilo im utehu i sećalo ih na domovinu koju su napustili.

Ovi rani hamburgeri služili su se bez hleba i lepinje, pa su samim tim bili prilično nepraktični ako je bilo potrebno pojesti ih „s nogu“. Kako je jelo često bilo služeno kao obrok radnicima u fabrikama, neki kreativni kuvar se dosetio i pljeskavicu stavio između dve kriške hleba. Vremenom su dodavani i drugi sastojci – začini, sir, povrće... a hamburger je u ovom obliku postao pogodan i za prodaju na uličnim kioscima.

Ovakav sendvič stekao je ogromnu popularnost širom Amerike naročito nakon što je povećana proizvodnja govedine, a mašine za mlevenje mesa postale opšte dostupne. Globalni koncept „brze hrane“ učinio je ostalo. I, kulinarska legenda je rođena!

Pronalazač(i) hamburgera

Vrlo je moguće da je sve gorenavedeno zapravo samo to – priča! Jer, kako niko detaljno nije beležio razvojni put hamburgera, o njemu zapravo nema mnogo detaljnih istorijskih izvora. Zahvaljujući toj činjenici, mnogo je pojedinaca koji su tokom decenija tvrdili da su „baš oni“ napravili prvi burger kakvim ga danas poznajemo.

Američka legenda kao začetnika hamburgera pominje kuvara Luisa Lasena iz Nju Hejvena u Konektikatu koji je, priča kaže, kako bi gostima svog restorana ponudio nešto što mogu da pojedu u hodu, u ponudi imao domaće juneće meso u mekom, vrućem pecivu. Kao tvorci jela često se pominju i braća Frenk i Čarls iz Njujorka, Čarli Nagrin iz Viskonsina, Flečer Dejvis iz Teksasa...

Izvesni Lionel Sternberger iz Kalifornije obično se navodi kao najzaslužniji za dodavanje sira u hamburger. Radeći u sendvič baru svog oca on je, iz radoznalosti, na vreo komad mesa, stavio list sira koji se istopio. Tako je, po legendi, nastao prvi čizburger.

Sve ove priče imaju malo ili nimalo utemeljenja u realnosti, pa je zapravo jedino izvesno da je izumitelj savremenog hamburgera nepoznat. Vrlo je moguće da je više ljudi u isto vreme na različitim mestima počelo da pravi jelo koje mi danas zovemo hamburger.

Od čega se pravi najbolji hamburger?

Izbor hamburgera danas se čini neograničenim. Neki od najpopularnijih su svinjski, pileći, ćureći, goveđi… postoji čak i vegetarijanski. Ipak, iako se vremenom eksperimentisalo sa ukusima i dodacima, najveći broj kuvara (ali i konzumenata reći će vam da se najbolji hamburger pravi isključivo od junećeg mesa, kao i da nema kvalitetnijeg mesa od angus junetine.

Ovo meso sadrži visok procenat beta karotena, vitamina B i E, omega 3 masne kiseline, kao i minerale poput kalcijuma, magnezijuma, kalijuma... Angus govedina je poznata po finoj mramoriranosti mesa, što znači da se masnoća ravnomerno raspoređuje po svakom komadu, što zadržava vlagu u mesu dok se ono kuva ili peče. Ovo poboljšava celokupan ukus, daje mekoću i slast svakom zalogaju, pa se zato angus burgeri od ostalih burgera razlikuju po svojoj sočnosti i mekoći što mogu potvrditi gastronomi istančanog ukusa širom sveta.

(Kurir.rs/IstorijskiZabavnik/J.M.)