Dečake već sa 13 godina uče kako da zadovolje žene, a devojčice podstiču da menjaju partnere: Šokantan život plemena Mangaja
Mangaja je najsevernije ostrvo u lancu Južnih Kukovih ostrva u Polineziji i deo je teritorije Novog Zelanda od 1901. godine. Otkrio ga je kapetan Džejms Kuk 1777. godine, a geolozi veruju da je najstarije ostrvo u Pacifiku – staro čak 18 miliona godina! Danas ga naseljava svega oko 500 ljudi. Prema rečima antropologa Donalda Maršala, pleme Mangaja koje naseljava istoimeno ostrvo u južnom Pacifiku, razvilo je verovatno najseksualnije društvo koje je svet ikada poznavao.
Seksualnost kao prirodan deo života
Mangajci imaju izuzetno otvoren odnos prema seksu i telu. Deca su obično bila gola, osim prilikom odlaska u crkvu ili na svečane događaje. Do treće ili četvrte godine deca su se zajedno igrala, ali su kasnije dečaci i devojčice bili strogo razdvojeni – čak ni odrasli parovi, pa ni brat i sestra, nisu smeli da komuniciraju u javnosti.
Seksualno obrazovanje – dužnost zajednice
Već od desete godine dečaci su podsticani da istražuju sopstveno telo. Sa trinaest godina, nakon obrezivanja i dvonedeljne izolacije, sticali su seksualno obrazovanje. Učili su o zadovoljstvu partnerke, a znanje su zatim sticali praktično – uz pomoć starijih, iskusnih žena koje su ih podučavale tehnikama, ali i razumevanju ženskog užitka.
Iako nisu prolazile formalnu obuku kao dečaci, devojke su takođe bile podsticane da istražuju svoju seksualnost. Starije žene su prenosile znanje mlađima, a iskustvo su sticale i kroz odnose sa više partnera pre braka. Obično su devojke imale tri-četiri ljubavnika, dok su mladići do braka imali i do deset partnerki.
Praksa bez tabua
Seksualnost nije bila tabu tema – o njoj se otvoreno govorilo, čak i među generacijama. Mladi su često posmatrali starije parove tokom odnosa kako bi učili. U zajednicama gde je i po 15 ljudi živelo u jednoj kućici, privatnost gotovo da nije postojala, ali to nije ometalo seksualni život.
Jedno od nepisanih pravila bilo je – ako naiđete na seksualni čin, okrenite glavu i ne reagujte.
Kontroverzne i problematične strane
U ovom društvu je postojalo i seksualno nasilje – Donald Maršal je zabeležio slučajeve kada su žene koje su odbijale seks bile prisiljavane. Iako su seksualne slobode bile velike, društvo je ostalo patrijarhalno i žena se od nje očekivalo da udovolji muškarcu.
Seksualni učinak kao merilo muškosti
Muškarci su sticali ugled na osnovu sposobnosti da zadovolje partnerku. Hvalili su se svojim umećem, a oni koji nisu uspevali da ispune očekivanja, gubili su poštovanje i teško nalazili nove partnerke.
Zanimljivo je da Mangajci nisu praktikovali predigru – seks je počinjao gotovo bez uvoda. Nisu se čak ni ljubili, jer nisu poznavali tu vrstu intimnosti sve dok Evropljani nisu došli na ostrvo.
Odnosi sa više partnera kao „kontracepcija“
Mangajci su verovali da žena može zatrudneti samo ako više puta ima seks sa istim muškarcem. Zbog toga su roditelji često ohrabrivali ćerke da imaju više partnera, u nadi da će tako izbeći trudnoću. Ipak, zbog čestih odnosa, neplanirane trudnoće su bile česte.
Brakovi i deca van braka
Polovina parova se venčavala tek nakon što je žena zatrudnela ili rodila. Vanbračna deca nisu bila stigmatizovana. To se promenilo tek dolaskom zapadnjaka, koji su doneli norme zbog kojih su deca bez oca postala predmet osude.
Maršal je izračunao da osamnaestogodišnji muškarac u ovom plemenu ima seks prosečno sedam puta nedeljno. Učestalost opada s godinama – 28-godišnjaci imaju odnose pet do šest puta nedeljno, a četrdesetogodišnjaci tri do četiri puta. Uprkos padu učestalosti, seksualna aktivnost ostaje visoka i u zrelom dobu.
(Kurir.rs/Alo)
