Najnovije vesti

DR LAZAR NEJKOVIĆ ZA KURIR: Kod lekara najmanje jednom godišnje
Foto: Shutterstock

kako izbeći ginekološke bolesti

DR LAZAR NEJKOVIĆ ZA KURIR: Kod lekara najmanje jednom godišnje

Zdravlje

Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut", pripadnice lepšeg pola u Srbiji najčešće oboljevaju od raka dojke, raka debelog creva i pluća; slede rak grlića, tela materice i jajnika. 


Da žene moraju da vode brigu o sebi, budu svesne i savesne, ne zanemaruju tegobe, ne javljaju se lekaru kada postanu toliko česte da ih onesposobljavaju u svakodnevnim aktivnostima, poruka je čitateljkama Kurira ass. dr sc. med. Lazara Nejkovića, šefa Odseka onkološke hirurgije preoperativnog odeljenja GAK Narodni front. Prevencija će značajno smanjiti oboljevanje!


-Nije reč samo o bolu i krvarenju, već i o najobičnijem svrabu koji može da predstavlja začetak ozbiljnog oboljenja. Briga o materinstvu je takođe prioritet, o čemu žene treba da misle u pravo vreme sa adekvatnim partnerom, uprkos nemanju vremena i poslovnim brigama. Trudnoća i dojenje deluju protektivno na zdravlje.

foto: Privatna Arhiva


Menja li se svest žena?
-Nažalost, istraživanja pokazaju da se u Srbiji svest žena sporo menja - više posećuju lekare radi lečenja. Najveći broj ne korisiti zdravstvenu zaštitu u toku svog životnog veka, osim u periodu trudnoće i stanja u vezi sa porođajem; kasnije, kada završe rađanje, javljaju se lekaru samo kada imaju tegobe.


Kada treba započeti s pregledima?
-Prva poseta ginekologu terba da bude kada devojke/žene postanu polno aktivne, obavezno u prve tri godine od stupanja u seksualne odnose.


Na koliko se obnavljaju?
-Nna 12 meseci u reproduktivnom periodu, osim kod osoba koje često menjaju partnere - tad se savetuju na 6 meseci. Nakon 65-te, ukoliko su dva uzastopna PA testa bila uredna, pod uslovom da je žena prethodno redovno išla na preglede, citološki bris grlića materice se može raditi na tri godine.


SVE SE LAKO DIJAGNOSTIKUJE
Koje su osnovne dijagnostičke metode?
-Pored razgovora i analize tegoba, to su kolposkopija i Papanikolau test za pregled grlića materice i ultrazvuk koji nam pokazuje da li postoje promene na telu materici i na jajnicima. Ne sme se zaobići ni manuelni ginekološki pregled, bez obzira na sve savremenenije UZ aparate nije prevaziđen.


Kako još žena može da sačuva zdravlje?
-Savetuje se da ne odlažu rađanje - trudnoća i dojenje deluju protektivno na zdravlje! Žene koje nisu rađale imaju dvostruko veći rizik od oboljevanja. Mladim ženama savetuje se primena oralnih kontraceptiva kako bi se zaštitile od neželjene trudnoće. Osim toga, oralni kontraceptivi se preporučuju kao protektivna terapija u slučaju nekih genetski prenosivih oboljenja. Zatim izbegavanjem ranih i rizičnih stupanja u seksualne odnose u cilju sprečavanja infektivnih oboljenja. Zaštita od seksualno prenosivih oboljenja je takođe nešto o čemu se mora misliti kod svake promene partnera.


Da li je vakcinacija deo obavezne imunizacije?
-Istraživanja su dokazala da je Humani papiloma virus (HPV) glavi uzročnik karcinoma grlića.Ovaj virus se jako brzo i lako širi i utvrđeno je oko 100 podtipova raličite onkogenosti. Prevencijom HPV infekcije dovodimo posledično i do prevencije raka grlića materice. Kako je vakcinacija najbolji način borbe protv infektivnih agenasa, savremena medicina je dovela do razvoja HPV vakcine. U upotrebi su tri vrste: dvovalentna (štiti od infekcije HPV tipa 16 i 18), kvadrivalentna (prudružena i zaštita na još dva tipa, 6 i 11) i vrsta koja štiti od 9 podtipova HPV. Vakcina se primenjuje kod devojčica i dečaka koji nistu stupili u seksualne odnose - u periodu između 9 i 15 godina, tačnije oko 12 godina starosti. Danas nije deo obavezne imunizacije; dodatno je opterećene za finansije zdravstvenog sistema


Da li otkrivanje simptoma znači već uznapredovalu bolest?
-Nažalost, pojava simptoma kakvi su sukrvičav iscedak, često neprijatnog mirisa, krvarenje nakon odnosa, neredovno kravrenje u odmaklim godinama, bolovi u maloj karlici, oticanje stomaka i nogu, pojava vode u stomaku, bolovi u leđima, smanjen apetit, gubitak na težini, crvenilo ili rana koja ne zarasta u predelu genitalija - ukazuju na uznapredovalu bolest. Maligna oboljenja retko daju simptome u ranoj fazi, zato je redovna poseta ginekologu od izuzetne važnosti za njihovo sprečavanje ili makar dijagnostiku u ranoj fazi. Jednostavnim pregledom kakav je pregled grlića materice, koji nije bolan i kratko traje, možemo otkriti oboljenje u najranijoj fazi i dovesti do izlečenja. Redovne kontrole, dakle, omogućavaju da se postavi sumnja na razvoj oboljenja, odnosno postavi dijagnoza dok se oboljenje nije razvilo.


DA SE BOLEST NE VRATI
Šta podrazumeva histeroskopija?
-To je operativno dijagnostička procedura koje se izvodi pomoću tankog instrumenta koji sadrži kameru na vrhu - fiberendoskop, koja je povezana sa monitorom, sa ili bez radnog kanala, kroz koji se može uvesti instrument. Ubrizgavanjem tečnosti se ispuni materično telo; omogućava širenje zidova ovog šupljeg organa i olakšava pregled unutrašnjosti. Možemo da otkrijemo i dijagnostikujemo prisustvo polipa, malignoma tela materice, zapaljenja, postojanje pregrade kompletne ili delimične u materici, mioma koji dovode do iregularnog krvarenja ili sprečavanja začeća. Moguće je uraditi ciljanu biopsiju (interventna histeroskopija sa sumnjivog mesta) i poslati uzorak na histopatološki pregled. Dodatno, histeroskopijim možemo i ukloniti uočene promene. Izvodi se u opštoj ili lokalnoj anesteziji, relativno je bezbedna, kao i sve ostale procedure koje se izvode u ginekologiji, komplikacija se ona javljaju u manje od 1%.


Koliko može da pomogne hirurgija, da li je moguća bez reza?
-Ukoliko se na UZ, magnetnoj rezonanci ili skeneru uoče promene, vrši se procena operabilnosti, tj. potreba za operativnim lečenjem. U ranim stadijumima malignih bolesti hirurgija je od izuzetne važnosti jer često dovodi do kompeletnog ozdravljenja. Danas se primenjuje laparoskopska hirurgija koja podrazumeva da se, umesto klasičnog operativnog reza na trbuhu, malim rezovima do 1 cm učini operacija. Manji je gubitak krvi tokom operacije, žene ranije izlaze iz bolnice, oporavak je brži. Treba imati u vidu da neke operacije nije moguće uraditi na taj način. U razvijenim zemljama uveliko se koristi robotska hirurgija, koja omogućava precizniji, sigurniji i svakako olakšan rad, uz brži oporavak pacijenta.


A hemioterapija i zračna terapija?
-Od izuzetne su važnosti u lečenju malignih oboljenja. Mogu da budu dodatna terapiju hirurškoj, ili terapija izbora. Pomažu da se bolest ne vrati ili da, što kasnije, odlože vraćanje i produže životni vek obolelim ženama.

 

KO JE POD RIZIKOM?
Za rak dojke i jajnika odgovorne su promene na BRCA1 BRCA2 genu, utrvrđivanje postojanja promena savetuje se ženama u čijim porodicama postoje maligniteti. Kod karcinoma grlića materice savetuje se HPV tipizacija (prisustvo Humanog papiloma virusa) jer njegove visokoonkogene forme, kakve su tip 16 i 18, najznačajniji su uzrok raka grlića materice.


ZNAČAJ PAPANIKOLAU TESTA
Uzimanjem brisa grlića grlića materice i pregledom razmaza uočava se da li je došlo do promena u ćelijama grlića. Nalazi se svrstavaju u 5 grupa: prva i druga su normalni nalazi, treća ukazuje na malo veće odstupanje od normalnog - iziskuje dopunske preglede, a četvrta i peta grupa na prsisustvo malignih ćelija.


ŠTA SVE MOŽE ULTRAZVUK
Dopunska dijagnostička metoda omogućava da uočimo da li postoje odstupanja u obliku i položaju unutrašnjih genitalnih organa. Najčešće se odnose na urođene anomalije materice: postojanje pregrade u materici/septum, promene oblika materice, dve materice, odsustvovanja iste... Pacijetknje uglavnom nemaju tegobe do momenta kad žele da ostvare trudnoću: ne ostvaruje se, ili dolazi do spontanog pobačaja i prevremenog porođaja. Možemo da vidimo i da li postoje tumorske promene tipa benignih cisti koje će sponatno nestati, ili se radi o onima koje treba ukloniti hirurškim putem. Određene UZ karakteristike tih tumora mogu da nam pokažu da li se radi o benignim ili malginim promenama, definitvna dijagnoza se postavlja patohistolokim pregledom nakon operacije.

 

 

(Branka Mitrović, Foto: Shutterstock) 

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...