Pojačan unos tečnosti dovodi do smanjenja koncentracije klica u urinu. Umanjićete za 50% rizik od nastanka "kamenoloma", bubrežnih oboljenja, raka mokraćne bešike, metaboličkog sindroma, šećerne bolesti, visokog krvnog pritiska...
Često možemo da čujemo kako je nedovoljan unos tečnosti udružen s nastankom urinarnih infekcija. Ispiranje sluznice mokraćnih kanala i smanjenje gustine i kiselosti urina svakako su više nego dobrodošli, dnevno treba da uzimamo bar dva litra vode (20% dobijamo iz hrane). U velikoj meri ćemo sprečiti neprijatnosti kojima nas izlažu ova ponekad dugotrajna oboljenja. Smanjenje lepljenja (adhezija) dosadnih i opasnih bakterija na sluznice urinarnog trakta možemo da postignemo i ishranom sa manje soli i belančevina životinjskog porekla, uz održavanje adekvatne telesne težine i besprekorne higijene. Zašto je sve to važno, koliko su i ove stavke odgovorne za stvaranje peska i kamenaca koji dodatno oštećuju sluzokožu i navlače bakterije i kako izbeći probleme, specijalno za čitaoce Lene govori prof. dr sc. med Rajko Hrvačević, specijalista interne medicine i supspecijalista nefrologije.
Napadaju nas udruženo. - Da, a kamen posebno oštećuje sluzokožu i uništava prirodne barijere, pa su infekcije urinarnog trakta i bubrega češće, brže se razvijaju i teže su.
Koliko nam se kotrlja kamenje? - Prisustvo kamena u bubregu - nefrolitijaza bolest je koja se javlja kod oko 10% opšte populacije i tri puta je češća kod muškaraca nego kod žena. Bolest se češće javlja u nekim područjima zemlje, što se povezuje s kvalitetom vode i načinom ishrane. Verovatnoća da se kamen ponovo javi kod iste osobe kreće se od 50-70%, a njega sustižu i infekcije.
Kako nastaju? - Različitog su hemijskog sastava, najčešće od soli kalcijuma (oksalat, fosfat, karbonat), ređe od urata, struivita i cistina. Nastaju kada je pojačano izlučivanje minerala putem mokraće (kalcijum, fosfor, oksalati, cistin, mokraćna kiselina) ili kada se naruši ravnoteža između koncentracije ovih minerala i inhibitora njihove kristalizacije u mokraći (Mg, citrat, pirofosfat i glikozaminoglikan), odnosno kada je njihova koncentracija pojačana zbog manjeg unosa tečnosti.
Koliko su bakterije krive? - Zastoj mokraće zbog postojanja kamena je idealan za njih. Bakterijske infekcije mokraćnog trakta su posebno uzrokovane klicom proteusom. Pomažu stvaranju kamena, a kada pesak i kamenje počnu da stružu kanale - onda se lepe i druge!
Gde grešimo? - Uzimamo nedovoljno vode, a greška koju pacijenti sa kamencima prave je i što unose manje kalcijuma putem hrane. Smanjen unos (mleko i mlečni proizvodi) nije preporučen jer se iz creva resorbuje veća količina oksalata koji se filtriraju u mokraću i povećavaju rizik od nastanka kamenaca. Eto nam nove nevolje i infekcije!
Šta savetujete? - Unosite normalnu, uobičajenu količinu - ne smanjujte, ali i ne preterujte! Ne preporučuje se unos suplemenata kalcijuma i vitamina D, oni pojačavaju izlučivanje kalcijuma mokraćom i rizik od stvaranja kamenaca. Kod pacijenata koji zbog osteoporoze uzimaju ove preparate savetuje se kontrola nivoa kalcijuma u mokraći posle 30 dana terapije, kao i konsultacija s nefrologom u slučaju da je povišen.
Kakvu ishranu preporučujete? - Zavisi od hemijskog sastava kamenca. Veći unos belančevina životinjskog porekla, posebno crvenog mesa, uvećava rizik kod muškaraca, ne i kod žena, dovodi do pojačane kiselosti krvi sa posledičnim pomeranjem kalcijuma iz kosti u krv i jačim izlučivanjem mokraćom. Kod pacijenata koji imaju kamence od kalcijum-oksalata savetuje se i manji unos lisnatog povrća, koštuničavog voća, čokolade, graška, boranije, cvekle. Ne preporučuje se uzimanje većih količina vitamina C u obliku suplemenata jer pojačava izlučivanje oksalata. Kamen od kalcijum-fosfata traži manji unos ribe, žumanca, mlečnih proizvoda. Kamenci su, nažalost, najčešće sastavljeni od kombinacije soli kalcijuma, što u znatnoj meri otežava izbor dijete.
A kod drugih kamenaca? - Kod uratnih kamenaca dijeta je s manje namirnica bogatih purinim (iznutrice, crveno meso, plodovi mora, pasulj, badem, kikiriki, pečurke, alkoholna pića), a kod cistinskih hrana siromašna metioninom. Kod pacijenata je potrebna alkalizacija mokraće sa sodom bikarbonom, kalijum-citratima ili drugim preparatima.
Na šta još ne smemo da zaboravimo? - Ima mnogo toga, ali voda je zakon!
BROJNI FAKTORI RIZIKA Infekcijama i stvaranju kamena u bubregu doprinose, uz nedovoljan unos tečnosti i klice, zastoj mokraće, genetska predispozicija, nepravilna ishrana, gojaznost, dugotrajna imbolizacija (paraplegija i sl.), neka oboljenja creva i pojedine sistemske bolesti, uzimanje nekih lekova.
POSLUŠAJTE! Svi koji su imali ili imaju kamen u bubregu treba da piju veću količinu tečnosti kako bi dnevna količina mokraće iznosila 2-2,5 litara. Tokom letnjih meseci i kod osoba koje se pojačano znoje unos treba da bude i veći, ravnomeran, čašu vode treba uzeti i pred spavanje. Kod nekih pacijenata (cistinski kamenci) mora se obezbediti unos tečnosti tokom cele noći. Limunada je dobar izvor citrata koji sprečavaju nastanak kristalizacije kalcijum-oksalata u mokraći; čini mokraću alkalnom, što može sprečiti stvaranje uratnih kamenaca. Sok od grejpfruta i veća količina soka od brusnice (1 l i više dnevno) povećavaju rizik stvaranja kamenaca. Neke opservacione studije su pokazale da kafa, čaj i čašica alkohola ne uvećavaju rizik.
SEKUNDARNA PREVENCIJA Podrazumeva povremene UZ preglede bubrega i urinarnog trakta radi pravovremene detekcije i odgovarajućeg tretmana kamenaca i infekcija. Svi pacijenti sa ponavljanim i/ili obostranim kamencima treba da se podvrgnu metaboličko-endokrinološkom ispitivanju vođenom od strane nefrologa uz kasniju konsultaciju sa nutricionistom.
(Branka Mitrović, Foto:Shutterstock)
NE PROPUSTITE
