Najnovije vesti

KAKO DA SAČUVAMO ZDRAVLJE? Ovo su naši ZIMSKI SAVEZNICI!

Zimska trpeza

KAKO DA SAČUVAMO ZDRAVLJE? Ovo su naši ZIMSKI SAVEZNICI!

Zdravlje

GOST-UREDNIK Marija Kostić Milačić glavna i odgovorna urednica magazina Sensa

Iako se danas citrusi masovno proizvode, zadržali su mitsku simboliku sreće i obilja. Mnogi ih, za svoju dušu, uzgajaju kod kuće jer stabla s predivnim mirisnim cvetovima i osvežavajućim plodovima oplemenjuju životni prostor i pružaju jedinstven užitak branja sveže, domaće voćke koja nije hemijski tretirana.

Mnogo više od vitamina C

Agrumi su sinonim za jačanje imuniteta i lečenje prehlade i gripa prirodnim vitaminom C. Ipak, delovanje ovog vitamina mnogo je šire, ističe Mirela Marić, mag. nutricionizma, voditeljka Centra za regulaciju telesne težine u poliklinici „Aviva“. Vitamin C uravnotežuje nivo holesterola u krvi (i tako smanjuje rizik nastanka zapušavanja krvnih sudova, srčanog i moždanog udara), doprinosi čvrstoći kostiju i zuba jer podstiče ugradnju kalcijuma, podstiče obnavljanje kože, važan je za zdravlje pluća i dobar vid. Citrusi obiluju i vitaminima A i B, folnom kiselinom, kao i kalijumom, kalcijumom, gvožđem, cinkom, selenom, bakrom, fosforom i manganom. Sadrže limunsku kiselinu i biljno vlakno pektin, zbog čega pospešuju varenje i uklanjanje štetnih materija iz organizma. Povoljno utiču na krvni pritisak i smanjuju rizik od nastanka gihta i kamena u bubregu.

Tajna vode s limunom

Za okrepljivanje i podsticanje metabolizma odmah nakon ustajanja često se preporučuje da se popije čaša mlake vode sa sveže isceđenim limunovim sokom. Pri posluživanju vode i drugih napitaka uobičajeno je da se doda kriška limuna. Smatra se da to proizlazi iz prastarog običaja da se zalihe pijaće vode pročišćuju limunom. Još su stari Egipćani i Grci limun smatrali protivotrovom i njime dezinfikovali vodu. To je potvrdila savremena nauka, a Verner Majdinger, autor knjige „Limun za zdravlje i lepotu“, navodi da u roku od pola sata u vodi odumiru štetne bakterije ako se u odnosu na celokupnu količinu vode koju pijemo doda dva odsto limunovog soka.

foto: Sensa

Oprezno s grejpfrutom

Grejpfrut se često preporučuje u dijetama zato što podstiče sagorevanje masnoća, a ekstrakt semenki grejpfruta popularan je dodatak ishrani za jačanje imuniteta i lečenje upala. Ipak, budite vrlo oprezni pri konzumiranju grejpfruta ako uzimate lekove i svakako se posavetujte sa specijalistom i lekarom. Naime, grejpfrut sadrži materije koje u jetri blokiraju enzime koji učestvuju u metabolizmu lekova, pa se zbog toga menja koncentracija leka u krvi i mogu da se pojačaju neželjene nuspojave. Takav učinak grejpfrut ima na lekove za regulaciju holesterola u krvi, neke antidepresive, lekove za erekcijsku disfunkciju i mnoge druge. Magistar farmacije Malči Rogoznica upozorava da je vrlo opasno konzumirati grejpfrut ako se uzima tamoksifen, jer se tako povećava rizik nastanka krvarenja. Grejpfrut treba da se izbegava i u slučaju uzimanja statina, antikoagulanata i antibiotika levofloksacina, a oprez je potreban i ako se upotrebljavaju preparati od kantariona. Učinak sličan grejpfrutu može da ima i sok limete, pomela i nekih sorti crvenih narandži.

Savet plus + Đumbirova voda Gorki koren đumbira se često povezuje i sa dijetama zbog svog snažnog dejstva na organizam. Zahvaljujući sastavu, znatno utiče na probavu i poboljšava je, pojačava metabolizam i leči zatvor. Značajan je izvor minerala kalijuma, fosfora, niacina i vitamina C. Koren je odličan kao sredstvo protiv mučnine i posebno se preporučuje trudnicama. Voda sa đumbirom poseduje snažna protivupalna svojstva, otklanja toksine i otrove iz tela. To je, zapravo, rashlađen čaj savršen za detoksikaciju tela, a skida i naslage sa struka. Pravi se brzo, a može se koristiti svež koren ili mleveni prah. Izrendajte malo đumbira, otprilike jednu supenu kašiku i dodajte ga u šolju vode, uspite u lonče i kuvajte do ključanja. Iscedite i prespite u šolju i ostavite ga u frižider na nekoliko sati. Budući da je đumbir jak začin, ne preporučuje se više od 1 g dnevno.

foto: Shutterstock

Zašto je važno da vežbamo Tim naučnika iz Australije pronašao je direktnu vezu između gradnje mišića i ojačavanja kognitivnih funkcija i poboljšanja memorije. Ovi rezultati su utvrđeni kod odraslih osoba koje su već patile od blagih oblika kognitivnih nedostataka. Utvrđeno je da redovne vežbe s upotrebom tegova pomažu da se drastično poveća moždana aktivnost. Pozitivni rezultati vežbanja su bili uočljivi čak i kada su treninizi prestali, ali najvažnije je što je utvrđena veza između jačanja mišića i razvoja i adaptilnosti moždanih funkcija. Nije samo priča ili trenutna moda: vežbanje je zaista višestruko korisno za naše zdravlje i zato, za početak - hajdemo u šetnju u obližnji park.

Kurir.rs/Foto: Shutterstock

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...