Kompulzivne higijenske navike i strah od javnih mesta mogli bi ostati kod nekih ljudi još dugo nakon ukidanja zaključavanja zbog kovid-19, kažu istraživači.
Gardijan navodi da su naučnici izrazili zabrinutost da bi anksioznost nastala zbog korona virusa neke ljude mogla navesti da razviju kompulzivne higijenske navike koje bi mogle da ih spreče da se ponovo integrišu u spoljni svet, i ako hospitalizacije i smrtni slučajevi prouzrokovani kovid-19 opadaju.
Koncept "sindroma kovid anksioznosti definisan je tokom prošle godine, kada su Ana Nikčević sa Univerziteta Kingston i Markantonio Spada sa Univerziteta Sout Benk u Londonu primetili da ljudi razvijaju određeni skup osobina kao odgovor na pandemiju korona virusa.
Naučnici kažu da sindrom anksioznosti karakteriše prinudna provera simptoma kovida, izbegavanje javnih mesta i opsesivno čišćenje, obrazac "neprilagođenih ponašanja usvojen kada je pandemija započela.
U novoj studiji oni su koristili podatke iz svog ranijeg istraživanja na oko 500 američkih učesnika, a sada su zajedno sa Janom Alberijem, profesorom psihologije na londonskom Univerzitetu Sout Benk, prikupili preliminarne podatke iz anketa sa 300 odraslih osoba u Velikoj Britaniji u februaru 2021. godine.
Ljudi koji su učestvovali u istraživanju su bili uglavnom belci i fakultetski obrazovani, a oko 22 odsto njih smatra da su izloženi visokom riziku od dobijanja kovida, a oko petina njih je reklo da je primilo najmanje jednu dozu vakcine.
Istraživači su zaključili da se opsesivna zabrinutost i izbegavanje pretnji, uključujući nespremnost da se vozite javnim prevozom ili da satima čistite svoj dom, neće lako smiriti, čak i ako se kovid stavi pod kontrolu.
"Očekujem da ćemo imati delove stanovništva koji izbegavaju ponovno angažovanje i neprestano brinu o virusu još mesecima, bez obzira da li su vakcinisani ili ne, rekao je Spada.
Kurir.rs/Tanjug
NE PROPUSTITE
Bonus video:
