Brojne neurološke studije pokazale su da sa porastom temperature raste i rizik za pojavu glavobolje. Naime, velika vrućina uzrokuje proširenje krvnih sudova u glavi koji pritiskaju nervne završetke, pa dolazi do vrlo osetljive situacije kada i normalan protok krvi osećamo kao probadajući bol kroz lobanju.
Visoke temperature i obilni pljuskovi nakon kojih ostaje težak, lepljiv vazduh zbog kog ne možemo da dišemo su klimatski uslovi sa kojima se sve češće suočavamo. Posledice takvog vremena, koje je neuobičajeno za ovo podneblje, osećaju mnogi, a najčešće se žale na tup bol u glavi koji ponekad traje i po nekoliko dana.
- Usled naglih promena atmosferskog pritiska, spoljašnje temperature i vlažnosti vazduha javljaju se metereopatske reakcije, od kojih je glavobolja najčešća - objašnjava doktor Aleksandar Stanić, specijalista neurologije i stručnjak za glavobolje.
Pregrevanje tela okida migrenu
- Najčešće se radi, nastavlja sagovornik, o migreni i tenzionoj glavobolji, koje su oboljenja za sebe, ona koja nisu uzrokovana drugim bolestima.
- Ekstremne vremenske promene remete prirodnu sposobnost organizma da se sam vrati u stanje pre nego što je došlo do ikakvih promena u njegovom funkcionisanju. Toplota iscrpljuje telo, preteranim znojenjem gube se tečnost i elektroliti, organizam se pregreva, pada arterijski krvni pritisak i to sve zajedno okida glavobolju - navodi doktor Stanić.
Glava leti može da zaboli i od stalnog naprezanja mišića lica i očiju zbog škiljenja na jakom suncu, a ako ste dugo na suncu, možete dobiti sunčanicu, koja takođe ide uz glavobolju i mučninu. Okidač migrene mogu da budu i šećeri i kofein kojima obiluju gazirani napici, a koje leti više pijemo.
Manjak vode, višak šećera potencijalni uzroci
Doktor Stanić savetuje da izbegavamo izlaganje ekstremnim spoljnim atmosferskim uticajima i da povedemo računa o ishrani.
- Važno je da ne narušimo unutrašnju ravnotežu organizma. Na prvom mestu to znači da izbegavamo preterano pregrevanje organizma tako što ćemo boraviti u hladovini, pored vodenih površina i u rashlađenom prostoru. Ne smemo dozvoliti da izgubimo tečnost i elektrolite i zato je izuzetno važno da redovno pijemo vodu i jedemo sveže voće i povrće.
- Imajte na umu da većina glavobolja spontano prolazi, često i bez terapije. Ukoliko to ne bude slučaj, nemojte da se lečite sami analgeticima. Posetite lekara da utvrdi o kojoj glavobolji se radi, jer način lečenja zavisi od toga - zakljuičuje dr Stanić.
Kurir.rs/A.A./blicžena
NE PROPUSTITE
Bonus video:
