Tad klinci kreću sa pesmicama u horu ili pojedinačno. Na „korinđanje“ najčešće idu deca, u pratnji najstarijih članova porodice, u kasnim popodnevnim satima, pre nego što započne Badnja večera.
„Ja sam mali Iva,trčim preko njiva,njive se zelene,gazde se vesele,daj gazda ora,to biti mora i čašicu rakijeBožić je kod kapije“.
„Korinđaši“ uglavnom obilaze porodice iz komšiluka i veselim pesmicama čestitaju Badnji dan i predstojeći Božić. Narodni običaji kažu – što „korinđaši“ glasnije pevaju, to donose više sreće domu koji posećuju. Nakon toga, ljubazni domaćini deci daju slatkiše, jabuke, orahe, suve šljive i slično.
Ovaj običaj ima i dublji smisao…Na Badnje veče se posti, pa deca moraju da sačekaju Božić da bi uživali u ˝plenu˝. Dakle, poenta je - odupreti se iskušenjima.
Nažalost, danas je sve manje korinđaša i ovaj narodni običaj polako izumire, posebno u gradskim sredinama. Praktikuje se tu i tamo po Vojvodini (uglavnom po Banatu).
Bonus video:
OTAC JOVAN ZA KURIR: Ovako Srbi praznuju Badnji dan i Božić
Opanak.rs/RTV
