Ljubav profesora Mišela Babića i njegove studenkinje Une Vojvodić bila je puna strasti i putovanja. Međutim, Kapor je zamislio da se ona nesrećno završi. Upravo u tom trenutku nastaje jedan od najlepših opisa šta se desi nakon raskida.

"Je li to sve što ostaje od ljubavi? I šta uopšte ostaje posle nje?

Telefonski broj koji lagano bledi u sećanju.

Čaše sa ugraviranim monogramima ukradene u "Tri lađara".

Posle ljubavi ostaje običaj da se belo vino sipa u dve čaše i da crte budu na istoj visini.Posle ljubavi ostaje jedan sto u kafani kod "Znaka?" i začuđeni pogled starog kelnera što nas vidi sa drugima. Posle ljubavi ostaje rečenica: "Divno izgledaš, nisi se ništa promenila…" i

"Javi se ponekad, još imaš moj broj telefona".

I neki brojevi studentskih soba u kojima smo spavali ostaju posle ljubavi.Posle ljubavi ostaju tamne ulice kojima smo se vraćali posle ljubavi. Posle ljubavi ostaju melodije sa radija koje izlaze iz mode.

Ostaju znaci ljubavne šifre: "Ako me voliš, započni sutrašnje predavanje sa tri reči koje će imati početna slova mog imena". Ušao je u amfiteatar i rekao: "U našoj avangardi…" Poslao mi je poljubac.

Posle ljubavi ostaje tvoja strana postelje i strah da će neko iznenada naići. Klak – spuštena slušalica kada se javi tuđi glas. Hiljadu i jedna laž.

Posle ljubavi ostaje rečenica koja luta kao duh po sobi: "Ja ću prva u kupatilo!" – i pitanje: "Zar nećemo zajedno?"

Ovaj put ne.

Posle ljubavi ostaju saučesnici: čuvari tajni koje više nisu nikakve tajne.

Prepune pepeljare i prazno srce. Navika da se pale dve cigarete, istovremeno, mada nema nikoga u blizini.

Fotografije snimljene u automatu, taksisti koji nas nikada nisu voleli.

Posle ljubavi ostaje povređena sujeta.

Metalni ukus promašenosti na usnama.

Posle ljubavi ostaju drugi ljudi i druge žene.

Posle ljubavi ne ostaje ništa.

Katastrofa!"

U SREDU SAMO U KURIRU: Poklon čestitka za Dan žena