Kao jedan od najvećih verskih praznika kod Srba, Velika Gospojina, koja se praznuje 28. avgusta, ima mnogo značenja koji su vekovima naši preci poštovali.
Jedno od njih kaže da je Velika Gospojina prevashodno praznik žena, zbog čega je važno obaviti obrede kojima se izražava zahvalnost Bogorodici, zaštitnici žena, za rađanje dece, a zatim za rodnost i plodnost zemlje i stoke.
Za Veliku i Malu Gospojinu običaj je da, naročito žene, poštuju veliki broj zabrana, koje se odnose na obavljanje poslova u kući i oko nje. Za praznik Uspenja Presvete Bogorodice, isto tako, nije dobro išta raditi rukama, ili započinjati nov posao.
Presveta Bogorodica je, prema verovanju Srba, zaštitnica bolesnih, pa su za Veliku Gospojinu u Srbiji mnogi bolesnici odvođeni na izvore lekovite vode da se umiju.
Takođe, od sutra, počinje i međudnevica, koja traje do 21. septembra, kad se obeležava Mala Gospojina. U tom periodu, veruje se, treba brati bilje koje u ovom periodu ima naročito lekovito dejstvo i piti vodu sa prirodnih izvora. U nekim krajevima se veruje da boja sastrugana sa ikone Presvete Bogorodice na Veliku Gospojinu, pomešana sa malo vode, leči različite ženske tegobe.
Ovaj praznik je veoma poštovan u našoj zemlji, pa se po celoj Srbiji u čast Bogorodice održavaju vašari i narodni sabori.
Kurir.rs/Foto Printscreen
