Kod deteta se mogu javiti svrab, kijavica, iritacija čula mirisa, obilna sekrecija iz nosa, otežano disanje, svrab očiju, kašalj, ali i brzo zamaranje, što sve mogu biti simptomi alergije, pa bi u tom slučaju trebalo otići kod pedijatra. Alergije se ne mogu izlečiti, ali mogu se sprečiti, odložiti ili se mogu ublažiti njihovi simptomi, tako da, ukoliko na vreme prepoznate simptome kod svog mališana i pobrinete se da ga pregleda specijalista, ono će uz adekvatnu terapiju nastaviti s uobičajenim aktivnostima.
Kad je reč o respiratornim alergenima, najveći broj dece osetljiv je na kućnu prašinu, grinje, a od sezonskih alergija najzastupljenije su na polen trave, drveća i korova. Sunčano i toplo vreme, koje je ove godine rano krenulo, probudilo je prirodu, pa je bujanje vegetacija i cvetanje biljaka počelo i pre proleća. Polen, kao najčešći uzrok alergijskih reakcija, počeo je da se širi vazduhom.
Specijalista pedijatrije primarijus dr Ljubica Luković iz Doma zdravlja Grocka kaže da je veoma važno znati da su alergije na polen drveća karakteristične za mart i april, alergija na polen trava u maju i junu, dok je alergija na korov, poput ambrozije, prisutna u avgustu.
- Pre treće godine deca retko obolevaju od polenske alergije, koja se uglavnom javlja kod mališana školskog uzrasta. Nekad se roditeljima čini da im je dete uvek bolesno u određenom periodu godine, a ono što ga muči zapravo je alergijska kijavica. Ona nikako ne prolazi, stvara osećaj zapušenog nosa iz kojeg nema šta da se izduva, izaziva jutarnje kijanje, a nema temperature i bolova u mišićima - ističe dr Luković i dodaje da se golicanje u grlu i promuklost ponekad bespotrebno leče antibioticima.
- Otežano i ubrzano disanje sa uvlačenjem međurebarnih mišića često su provocirani virusnom infekcijom, aerozagađenjem ili pušenjem roditelja, pa, nažalost, nekad budu razlog hospitalizacije dece. Alergijska reakcija može nastati u roku od nekoliko minuta, sati ili dana od dolaska u kontakt sa alergenom - ističe sagovornica Dr Kurira.
Prema njenim rečima, to nekad može dovesti do veoma ozbiljnih problema, pa i ugroziti život, pogotovo ukoliko je praćeno otežanim disanjem ili stvaranjem takozvanog anafilaktičkog šoka, što se, na sreću, retko dešava. Najčešće se javlja dosadno i dugo prisutno curenje bistrog sekreta iz nosa, jutarnje kijanje, osećaj zapušenosti nosa iz kojeg nema šta da se izduva, svrab očiju, peckanje, svrab u grlu i promuklost. Ti simptomi nemaju ozbiljne posledice, ali remete svakodnevne aktivnosti deteta, ali i odraslih.
Vrste alergena
Pedijatar Ljubica Luković kaže da se, shodno načinu na koji organizam dolazi u kontakt sa alergenima, oni dele na:
• kontaktne - deterdženti, oplemenjivači, druge hemikalije, kozmetika, nakit...
• nutritivne - hrana (jaja, riba, koštunjavo voće, kikiriki, čokolada, mleko, konzervansi i aditivi u hrani)
• respiratorne - iz kućne sredine: kućna prašina i grinje, dlaka domaćih životinja, ili iz spoljašnje sredine: polen drveća, trava i korova
Važan savet roditeljima
Oprez: Zagrljaj pušača uvek je nikotinski zagrljaj!
U borbi protiv alergija najvažnije je ojačati imunološki sistem deteta jer je to najbolja preventiva, ali i najdelotvorniji lek. Da bi se to ostvarilo na najlakši i najefikasniji način, preporučuju se zdrava ishrana, fizička aktivnost i konzumiranje veće količine tečnosti.Dr Ljubica Luković savetuje da se, ukoliko je moguće, izbegavaju mesta gde ima alergena na koje je dete osetljivo ili da se promeni sredina u vreme kad su poleni posebno zastupljeni.- Novorođenčetu je neophodno tri puta isprati posteljinu i prati je bez omekšivača. Takođe je važno ne držati plišane igračke u krevecu jer skupljaju prašinu, kao i da roditelji nipošto ne puše jer je zagrljaj pušača uvek nikotinski zagrljaj - ističe dr Luković i dodaje da ni preterana higijena nije preporučljiva jer deca manje obolevaju od astme gde ima više dece i gde nema sterilne higijene. Dobre bakterije uvek su dobrodošle.
Borba protiv alergija je mogućaPrevencija je najbolji lek!Postoje razni preparati za lokalno i sistemsko dejstvo protiv alergija, kao što su antihistaminici - tablete ili sirupi protiv alergije za hitno stanje, lokalne kortikosteroidne masti - za ekceme kad je promena vrlo izražena, tablete, pumpice koje se koriste duže vreme za prevenciju napada astme, kortiko-sprejovi za hronične alergijske kijavice, ali i sprejovi za nos koji ne sadrže lek, već prave mehaničku barijeru.- Kad dete istrese nos, takav sprej više ne pruža zaštitu, pa je potrebno da se ponovo naprska. Preventivno se mogu uzimati probiotici i preparati cinka, ali i homeopatski lekovi. Na tržištu se može naći i gotov homeopatski lek za prevenciju polenske alergije. Leti je neophodno stalno uklanjati korov, naročito ambroziju, oko mesta stanovanja, radnog mesta, škola... Veoma je važna redovna kontrola kod pedijatra, treba uraditi sve što može da se alergija spreči, a ako se u tome ne uspe, treba je blagovremeno lečiti kako bi dete moglo nesmetano da obavlja svakodnevne aktivnosti. Ne zaboravite, u životu nam mnogo više muka zadaju komarci nego slonovi. Ne potcenjujte učešće bezazlene bolesti u kvalitetu života vašeg deteta - zaključuje dr Luković.
