Beli bor (Pinus silvestris), poznat još i kao čam, divlji bor, lučevina i šumski bor, ima stablo koje može da naraste više od 25 metara u visinu. Grane se šire u obliku kišobrana. Iglice belog bora (četine) formiraju čuperke po dva zajedno, duge 5-6 cm, a boja im je sivozelena. Cvetovi su jednodomni. Iz ženskih cvetova se formiraju male šišarke, koje su u početku crvenkaste, a posle poprimaju smeđu boju i postaju drvenaste.Beli bor raste i u brdskim i u nizijskim predelima.Kad i kako se bereZa lečenje se koriste mladi svetlozeleni izdanci i iglice bora koji se pojavljuju na proleće, i to na vrhovima grana. Iglice bora, kao i sve iglice četinara, treba upotrebljavati, ako je moguće, neposredno nakon branja jer se vitamin C gubi sušenjem, tako da iglice koje se čuvaju više od godinu dana potpuno gube svoja lekovita svojstva.Šta lečiMladi izdanci bora koriste se u lečenju dugotrajnih katara disajnih puteva, promuklosti, kašlja, lakšeg bronhitisa... Mlade iglice se primenjuju u lečenju astme, za inhalaciju, u lečenju reumatskh bolesti i gihta. Kod grčeva izazvanih kamenom u žuči koristi se sveže isceđena smola. Blagotvorno deluje kod hemoroida, kao i na ceo gastroenterološki sistem.Za hronični bronhitis
Dobro isprati 50 g mladih borovih iglica i spustiti ih u pola litre ključale vode. Ostaviti vodu da ključa na laganoj vatri 15 minuta, a zatim skinuti s vatre i ostaviti da odstoji poklopljeno još 24 sata. Nakon toga tečnost procediti kroz gazu i dobro je izmešati sa 1 kg meda dok se ne dobije homogena masa. Upotrebljavati tri puta dnevno posle jela po jednu supenu kašiku. Pre gutanja smesu treba malo zadržati u ustima.UpozorenjeČaj od borovih iglica ne preporučuje se trudnicamai dojiljama!
