ISPOVEST PRODUCENTA: Moja borba sa Kušingovim sindromom

Imao sam problem sa pamćenjem, pa sam čitao po četiri knjige odjednom da bih održavao mozak u životu. Svakog jutra sam čekao lekare sa spiskom pitanja – opisuje Srđan Obrenović (37) iz Beograda tek jedan svoj bolnički dan prisećajući se najtežeg perioda u životu, kada je šetao od bolnice do bolnice, od lekara do lekara i ugrožavao zdravlje a da niko nije znao od čega zapravo boluje. A reč je o malo poznatoj bolesti, Kušingovom sindromu, koja je otkrivena tek tridesetih godina prošlog veka. Njen uzrok može biti adenom hipofize, preterano uzimanje kortikosteroida ili drugih hormona i tumor na nadbubrežnoj žlezdi.Najneizvesnije godine životaOd trenutka kada je počeo da oseća umor, malaksalost i konstantnu želju za snom do konačne dijagnoze i operacije tumora hipofize, prošle su njegove dve najneizvesnije godine.– Kao producent televizijskih serija i predstava u Beogradskom dramskom pozorištu, stalno sam bio u pokretu. Počeo sam da se umaram nakon dva sata sedenja, telo me je bolelo, noge su mi bile teške, nisam bio raspoložen za razgovor. Oči su mi se iskolačile, a lice se zaokruglilo – seća se naš sagovornik. Odmah je poslušao doktora i zbog visokog pritiska smršao dvadeset kilograma. Prestao je i da puši. – Hemoglobin mi je bio veoma nizak pa mi je konstatovana anemija – objašnjava Srđan kako je prva bolest, udružena sa drugim, maskirala pravi uzrok Kušingovog sindroma.Pršljen mu pukao dok se obuvao– Praktično sam se lečio od posledica, a ne od uzroka. Dok sam obuvao čizme, pukao mi je pršljen! Kosti su mi inače bile slabe, a imao sam odranije diskusherniju. Kasnije sam saznao da je uzrok pucanja pršljena bila osteoporoza!Hematolog u KBC „Zvezdara“ utvrdio je da mu gvožđe „odlazi“ usled hroničnog gastritisa, koji je nastao zbog preteranog uzimanja tableta protiv bolova u kičmi. Usledila je operacija kičme, ali tek po izlečenju anemije. Bolest je napredovala, bolovi su bili sve veći, više nije mogao sam ni do toaleta. Majka i sestra, ne znajući kako da mu pomognu, čak su pomislile da ima anoreksiju, a pre toga i da se drogira

Konačno prava dijagnoza– Posle operacije ljudi ustanu iz kreveta nakon dva-tri dana, a ja nekoliko nedelja nisam imao snage da se pomerim. Izgubio sam mišićnu masu i izgledao kao krompir na četiri čačkalice. Dobio sam grbu na leđima i strije po telu i bio niži za deset centimetara. Često nisam imao snage da udahnem punim plućima – seća se Srđan koga su lekari, ne znajući šta se dešava s njim, uputili kod psihijatra.Dok je ležao i vežbao u Institutu u Sokobanjskoj, počeo je ponovo da se umara. Usledili su novi pregledi, a pravu, konačnu dijagnozu utvrdila je doktorka endokrinolog u Kliničkom centru „Dragiša Mišović”. Pošto mu je otkriven tumor na hipofizi (žlezda veličine oko jedan centimetar, koja ima presudnu ulogu u regulaciji drugih endokrinih žlezda, pa se često naziva „rukovodećom”), Srđan je operisan i posle godinu dana prvi put se nasmejao.– Tri meseca kasnije izašao sam prvi put iz zgrade, nakon dve nedelje udaljio se dve autobuske stanice od kuće, a ubrzo i otišao u grad, taksijem, bez mame...Naučio se strpljenjuOvaj hrabri momak u međuvremenu se povezao sa stranim klinikama i udruženjima obolelih i izlečenih od Kušingovog sindroma. Na Fejsbuku je našao grupu Cushing’s survivors u kojoj oboleli prenose svoja iskustva, savetuju jedni druge… Kaže da je spreman da pomogne bilo kom čitaocu koji ima neke nedoumice u vezi sa ovom retkom bolešću.Vratio se poslu u Beogradskom dramskom pozorištu i trudi se da nadoknadi propušteno. Naučio se strpljenju, dorim i lepim stvarima i viđa se s ljudima s kojima to nije uspeo za poslednje dve godine. Posle svega kroz šta je prošao, Srđan tvrdi da ne postoji problem koji ne može da se reši.Tekst i foto: Nenad Blagojević