Problem sa usvajanjem novih informacija, prisećanjem jučerašnjih događaja i nalaženjem adekvatnih reči u svakodnevnom govoru, može biti prvi znak Alchajmerove bolesti. Ona predstavlja vodeće oboljenje današnjice, u stalnom je porastu i najčešći je oblik demencije ili gubitka pamćenja. Spora i podmuklaNekada se ta bolest retko spominjala i još ređe dijagnostikovala, pa je sve do šezdesetih godina prošlog veka nazivana senilna, vaskularna i aterosklerotska demencija ili hronični psihoorganski sindrom.– Alchajmerova bolest zahvata delove mozga koji kontrolišu pamćenje, govor, rasuđivanje, mišljenje i ostale kognitivne funkcije. Njen početak je postepen, pa simptomi najpre mogu biti toliko blagi da se na njih i ne obrati pažnja. S godinama bolest napreduje, a pogoršanje je najčešće sporo i neumitno dovodi do poremećaja ponašanja i izmene ličnosti. Zbog toga se smatra veoma podmuklim oboljenjem – kaže dr Elka Stefanova iz Centra za poremećaj pamćenja u Neurološkoj klinici u Beogradu.
Prvi problemiU ranoj fazi pacijent ima problema sa usvajanjem novih informacija, teškoće u prisećanju skorašnjih događaja ili pronalaženju adekvatnih reči u govoru.– Oni mogu da zaborave čitave događaje, ne mogu da se sete čak ni važnih stvari u vezi sa svojom porodicom i najbližim okruženjem. Mogu im postati strana i familijarna okupljanja povodom značajnih datuma, rođenja, zaposlenja, venčanja, smrti i slično. Vremenom može doći do problema s režimom uzimanja lekova i pored propisane terapije, što vodi drugim zdravstvenim teškoćama. U ovom stadijumu pacijenti već imaju poteškoća u obavljanju uobičajenih poslova, recimo u banci, pošti, opštini. Smatra se da čak polovina njih nema uvid u svoje poteškoće, već ih primećuje njihovo okruženje. Kako bolest napreduje, obolelom može da bude problem da se seti koji je dan ili mesec, da pronađe put u poznatom kraju, a dešava se i da odluta i kasnije ne ume da se vrati kući. Tada se već sve teže snalaze i u svakodnevnom životu, problem im je uključivanje aparata, priprema hrane, vođenje domaćinstva, gledanje TV, čitanje, pa i pisanje. Pacijent često postaje razdražljiv ili odsutan dok se bori sa strahom i frustracijom, jer su mu nekada poznata mesta postala strana i neobična. Promene u ponašanju se ispoljavaju i time što pacijent postaje sumnjičav, a zbog nesigurnosti u govoru biva nesposoban da učestvuje u razgovoru – objašnjava naša sagovornica.Neophodno lečenjeKada se primete prvi znaci oboljenja, pacijent odmah mora da se javi lekaru, koji će ga uputiti specijalisti.– Oni su dostupni na svim nivoima zdravstvene zaštite, a u Institutu za neurologiju postoji Centar za poremećaje pamćenja, gde se sprovodi rana dijagnostika prema najsavremenijim svetskim kriterijumima i rano započinje terapija, kao i rana dijagnostika i lečenje demencije. U Institutu pomoću različitih testova možemo odrediti stepen oštećenja pamćenja i drugih kognitivnih funkcija i s velikom sigurnošcu postaviti dijagnozu – ističe dr Stefanova.Postoji mogućnost i da se ustanove genetski poremećaji u retkim slučajevima porodica sa Alchajmerom i drugim oblicima demencije, koji se javljaju iz generacije u generaciju. Ima li leka?Poslednjih petnaest godina napravljen je veliki korak u lečenju Alchajmerovog tipa demencije uvođenjem tzv. inhibitora holinesteraze u terapiju. U pitanju su tri leka koja se primenjuju u početnoj i srednjoj fazi i podjednako su efikasna, a druga grupa lekova koristi se u umerenom i teškom stadijumu. Svi pomenuti lekovi su simptomatski, što znači da ne leče uzrok bolesti, već uspostavljaju hemijsku ravnotežu u mozgu i na neko vreme usporavaju njeno napredovanje.Pomoć porodicePorodica obolelog mora da dobije odgovarajuće informaciji o prirodi bolesti od njegovog lakara da bi mogli da shvati sve posledice, naglašava dr Elka Stefanova. – Važno je sačuvati dostojanstvo pacijenta, a istovremeno misliti na njegovu bezbednost. Treba znati da on ništa ne radi namerno pa je neohpodno pružiti mu emocionalnu sigurnost. Mnogi psihički problemi poput depresije, anksioznosti, sumnjičavosti ili agresivnosti mogu da proizlaze iz straha pacijenta da će biti ostavljen, smešten u neku ustanovu ili da je napušten u svetu u kom ne prepoznaje lica, ne pamti ili ne ume da obavlja svakodnevne aktivnosti.Alarmantni simptomi
1. gubitak pamćenja
2. teško izvršavanje poznatih zadataka i rešavanje problema3. problemi u govoru 4. izgubljenost u vremenu i prostoru5. slaba sposobnost procene 6. problemi s apstraktnim razmišljanjem 7. gubljenje stvari 8. promene u raspoloženju i ponašanju 9. promene ličnosti10. nedostatak inicijative
Tekst: Mina Branković
