Kancer dojke je opaka i podmukla bolest koja se u više od polovine slučajeva javlja kod pacijentkinja starijeg životnog doba – onih koje su prešle šezdesetu godinu, a nije retka ni kod žena koje imaju više od sedamdeset, pa i osamdeset godina. U tom periodu života takva vest može imati pogubniji efekat nego u bilo kom drugom. Tada se lečenje često mora prilagoditi i nekom drugom pridruženom oboljenju ili stanju od kog pacijentkinja pati, a treba uzeti u obzir i da se i svaka terapija, pa i ona najjednostavnija, teže podnosi u tim fazama života. Međutim, sve to se može prevazići uz mnogo manje tegoba ukoliko se oboljenje otkrije na vreme odnosno dok još nije uznapredovalo, u čemu presudnu ulogu ima redovna samokontrola, ali i mamografski pregledi.Bolest se razvija sporijeDr Miroslav Kreačić, gerijatar-medikalni onkolog sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, ističe da se biološka svojstva karcinoma dojke razlikuju u mlađem i starijem dobu.– Glavna razlika je u tome što je kod pacijentkinja starijeg doba evolucija bolesti sporija, a tumorske ćelije većinom ukazuju na manju biološku agresivnost. S druge strane, kod njih se rak dojke češće dijagnostikuje u fazi lokalne uznapredovalosti, kada je veći od pet centimetara ili pak proširene bolesti pri pojavi većeg primarnog tumora, što ima velikog uticaja na ishod lečenja – kaže dr Kreačić i naglašava da je tada terapija uvek kompleksna i multidisciplinarna. O načinu lečenja odlučuje konzilijum koji sačinjava nekoliko stručnjaka. – Terapija može da bude hirurška, zračna ili sistemska, ali je najčešće kombinovana, što jedino garantuje uspeh. Pri planiranju lečenja treba imati u vidu: očekivano preživljavanje, karakteristike tumora i postojanje drugih oboljenja. Očekivano preživljavanje se očitava iz odgovarajućih tabela, pa tako pacijentkinja od 80 godina, dobrog opšteg stanja i bez značajnijih bolesti ima očekivano preživljavanje od 12 godina. Zato nema razloga da joj se uskrati bilo koji vid lečenja. Nažalost, često se starijim pacijentkinjama proizvoljno određuje manje intenzivno lečenje, što predstavlja vid diskriminacije – naglašava dr Kreačić.Načini lečenjaTerapija lekovima podrazumeva pre svega citostatike, hormonske lekove i biološke agense. – Kod medikalnog lečenja razlikuju se pripremno, dopunsko i sistemsko lečenje, koje podrazumeva prisustvo udaljenih metastaza. Takođe, postoji lečenje hormonima, i to lekovima koji se ne daju premenopauznim ženama, kao i biološkim medikamentima. Neki neželjeni efekti su osteoporoza, artralgija, mijalgija i kardiovaskularni nusefekti. Pojedini lekovi mogu dovesti do krvarenja iz materice i dubokih venskih tromboza, dok se kod pacijentkinja sa HER2 pozitivnim tumorima, koje su kandidati za anti-her terapiju, prati srčana funkcija. Pažljivo kliničko praćenje svih pokazatelja zdravstvenog stanja je od suštinskog značaja. Koriste se i lekovi koji neutrališu mučninu i povraćanje, a radi nižih vrednosti gvožđa u tom dobu češće su promene u krvnoj slici koje se mogu korigovati. Takođe, praćenje srčane funkcije u toku terapije antraciklinima i anti-her lekovima je obavezno – naglašava dr Kreačić.
Pregled spasavaMamografija posle 50. na svakih godinu-dve dana
Svaka žena treba jednom mesečno da sama pregleda dojke – posmatranjem i dodirom
Pregled lekara opšte medicine i ginekologa poželjan je jednom godišnje
U slučaju visokog rizika od raka dojke odnosno prisustva sumnjivih promena, pacijentkinje se upućuju u specijalizovane ustanove
Posle 50. godine savetuje se mamografija koja podrazumeva rendgenska snimanje i ponavlja se na jednu-dve godinePostoji preporuka (iz skandinavskih zemalja) da sve žene od 50. do 75. godine treba da podležu obaveznom mamografskom pregleduMastektomija je često neizbežnaDr Miroslav Kreačić objašnjava da hirurško lečenje predstavlja zlatni standard s velikom mogućnošću kontrole bolesti kod pacijentkinja u starijem životnom doba, ako tumor nije veći od tri centimetra: – Prednost se daje tzv. poštednim operacijama, gde se odstranjuje tumor uz deo tkiva, posle čega se primenjuje zračna terapija. Nažalost, u starijem dobu češći su veći primarni tumori, kada poštedne operacije ne mogu biti uspešne, pa se tada pribegava radikalnoj mastektomiji. Tada se dojka i regionalni limfni čvorovi u celosti odstranjuju. Taj tip operacije obavlja se i u slučaju postojanja više malignih tumora u dojci, kao i kod inflamatornog karcinoma.Tekst: Tamara Marić
ZanimljivostiPretvaranje tečnosti u urinStručnjaci tvrde da je potreban oko jedan sat da bi se popijena tečnost izbacila iz tela. Sok ili vodu organizam upija kroz želudac, odakle stižu u krv, filtriraju se kroz bubrege i odatle idu u mokraćnu bešiku. Alkohol ima drugačiji put. On deluje kao diuretik, a to znači da podstiče proizvodnju veće količine urina. Bešika može da drži oko 3 dl tečnosti, pa većina ljudi treba da je prazni na tri-četiri sata. Zdravim muškarcima i ženama za to je potrebno 20-30 sekundi.
Zastrašujuća statistika800.000 novoobolelih od raka dojke dijagnostikuje se svake godine u svetu
300.000 žena u svetu umre od te bolesti
25 odsto svih tumora u visokorazvijenim zemljama Zapada čini rak dojke
15-25 odsto je stopa smrtnosti od kancera dojke
4.000 žena godišnje oboli u Srbiji od te bolesti
1.400 njih umre od posledica oboljenja svega 40 odsto slučajeva raka dojke kod žena u Srbiji otkrije se u prvim fazama bolesti
35 odsto pacijentkinja sa rakom dojke u svetu starije jeod 65 godina
Zamena krvi
Kada izgubimo ili doniramo pola litre krvi, potrebna su samo 24 sata da se zameni plazma, ali zato mnogo duže traje stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Proces započinje u bubrezima. Muškarci, dobrovoljni davaoci krvi, treba da sačekaju barem 12, a žene 16 sedmica pre nego što ponovo budu u stanju da daju krv.
