DR VALENTINA M. JAKOVLJEVIĆ O EPILEPSIJI: Napadi mogu da se kontrolišu!

Rezultat su poremećaja u radu mozga, a ne ludila. Budite obzirni prema obolelom i pomozite kad god vas zamoli. Zapamtite, svakome mogu da se dogode, pa i vama

Mnogi se iznenade kada vide nekoga usred epileptičnog napada, ne znaju kako da reaguju. Neki se čak pitaju nije li osoba pred njim opasna po okolinu, a u vremenima epidemija i pandemija - mogu li i da se zaraze. Sve ovo je moguće jer o ovoj bolesti ne znamo osnovne stvari, a može i nas lako da pogodi. Zapamtite, osobu koja ima napad ne treba da osvešćujete, niti da sprečavate/smirujete grčenje njenog tela. Ne treba ni da je nakon napada kritikujete, izbegavate - druženjem s njom ne izlažete se nikakvom riziku. Ako ste i sami oboleli, urednim životom i redovnim uzimanjem lekova možete da kontrolišete napade i živite sasvim normalnim životom.

Treba znati i da epileptični napad nije nužno praćen gubitkom svesti i pojavom pene na ustima (može da liči na mesečarenje).

- Nije sramota imati epilepsiju. Epilepsija je ono što imate, a ne ono što jeste, mnogo je genijalnih i velikih ljudi bolovalo od nje. Ukoliko ste i sami dobili ovu dijagnozu, oterajte strah: možete uspešno da završite visoke škole, normalno radite, rekreativno se bavite sportom, možete i da dobijete vozačku dozvolu ako zadovoljite uslove propisane zakonom. Žene obolele od epilepsije mogu normalno da rađaju decu - poruka je čitaocima Lene mr. sc. med. Valentine M. Jakovljević, specijaliste razvojne i adolescentne neurologije, epileptologa, predsednice udruženja Anima za pomoć osobama sa problemom epilepsije.

USPEH JE MOGUĆ Šta dovodi do napada?

- Iako su danas poznati brojni razlozi, stečeni ili su odraz genetike (tumori mozga, teške povrede glave, šlog, zapaljenje moždanica, urođene moždane mane, parazitske bolesti...), uzrok epilepsije kod većine ostaje nepoznat. Čak i kada su rađeni skener i magnetna rezonanca mozga, uzrok ostaje nepoznat u 38 odsto slučajeva.

Šta može da pogorša epilepsiju?

- Pogoršanje osnovne bolesti koja je dovela do epilepsije, učestalost napada, neodgovarajući lekovi, ali i nedovoljno spavanje, akutni stres, trepćuća svetla (gledanje televizije, posećivanje disko klubova, korišćenje kompjutera za video-igre), alkohol, psihoaktivne supstance, Alchajmerova bolest...

Da li može da se izleči?

- Za sada ne postoje lekovi koji mogu u potpunosti da izleče epilepsiju, ali napadi mogu da se dobro regulišu, kontrolišu. Oko 80 odsto pacijenata može da spreči napade i živi normalnim životom. Uspeh zavisi od vrste epilepsije, tačno postavljene dijagnoze, nastalih oštećenja zbog epilepsije, izbora leka, socijalnih problema.

Pomažu li operacije?

- Ako se i pored odgovarajuće terapije napadi nastavljaju, mogu da se spreče hirurškim lečenjem ukoliko se epileptično žarište otkrije u određenoj regiji mozga.

Da li lekove treba uzimati i posle prestanka napada?

- Nekad je dovoljan samo jedan lek, ali pacijent ne sme na njega da zaboravi nekoliko godina posle napada. Isključuje se samo uz savet i kontrolu lekara, nagli prekid može da dovede do još težih napada, to jest do serije napada ili do epileptičnog statusa (produženog napada), a to može ozbiljno da ugrozi život obolele osobe.

POŽELJNA SU I PUTOVANJA Šta ako neko zaboravi da popije lek?

- To se dešava. Jedna izostavljena doza neće provocirati napad i neće bitno uticati na nivo leka u krvi.

Utiče li epilepsija na seks?

- Ako je loše regulisana, utiče na pojavu depresije kod pacijenata, hormonalni status. Strah da ne dođe do napada tokom seksualnog čina takođe može da bude ograničavajući faktor.

Šta čitaoci Lene treba još da znaju?

- Oboleli često odbijaju da putuju. Putovanja kopnom ili vodenim putem ne bi trebalo da stvaraju poteškoće ove vrste ako se redovno koriste lekovi. Let avionom takođe ne izaziva napade, ali bi možda osoblje trebalo da zna da li sa obolelim putuje neko ko će najbolje reagovati u slučaju eventualnog napada. Dakle, dragi pacijenti, ne plašite se i - srećan put!

KAKO SE POSTAVLJA DIJAGNOZA

1. Pouzdano svedočenje očevidaca je vrlo značajno, osoba koja dobije napad obično ne zna šta se s njom dogodilo i da li je napad uopšte imala. 2. Pregled krvi određuje opšte zdravstveno stanje osobe i isključuje metaboličke poremećaje za uzroke epileptičnih napada. 3. U slučaju da lekar posumnja da je uzrok epilepsije strukturna promena u mozgu, traže se specijalni pregledi mozga (skener - CT i magnetna rezonanca - MRI). 4. EEG/elektroencefalogram meri električnu aktivnost mozga i ima važnu ulogu u dijagnozi i praćenju epilepsije. Treba znati da uredni EEG nalaz ne isključuje u potpunosti epilepsiju, a ima i veoma izmenjenih EEG nalaza gde epilepsije nema.

POMAŽE I ALTERNATIVA

- Pristup svakom pacijentu je individualan, broj tretmana zavisi od njegovog stanja i motivisanosti da radom na sebi preokrene stvari u svoju korist. Tehnike i metode koje koristimo u radu s pacijentima sa epilepsijom podrazumevaju integraciju klasične medicine i tehnike energetskog isceljivanja, ponovnog povezivanja s vitalnom energijom, rad na rizičnim nivoima (emocionalni i podsvesni program) i uravnoteženje celog bića. Podrazumevaju se psihološka podrška, jačanje samopouzdanja i sigurnosti u sebe i lični kvalitet, uz detoks program, smernice u ishrani i terapiju suplementima - kaže dr Jakovljević.

I POVREDE IZAZIVAJU NAPAD

Posttraumatska epilepsija se javlja kao posledica mehaničke povrede mozga, u bilo kom uzrastu. Može da bude rana i kasna. Akutni posttraumatski napadi epilepsije se javljaju u prva 24 sata od povređivanja (kod polovine pacijenata), a kod ostalih tokom prve nedelje. Kod dece mlađe od pet godina može da se javi i pri lakšim mehaničkim povredama glave, predstavlja i znak sekundarnog oštećenja mozga usled hipoksije ili ishemije. Kasna epilepsija, više meseci nakon povrede glave, javlja se kod 25 odsto pacijenata. Zbog velikog straha od pojave posttraumatske epilepsije posle povrede glave, bez epileptičnih napada, postoji tendencija da se prepisuju antiepileptici i ako njihovo dejstvo nije u potpunosti potvrđeno.

DA LI STE ZNALI...

Sokrat, Julije Cezar, Aleksandar Veliki, Napoleon Bonaparta, Vinsent van Gog bolovali su od epilepsije. Kroz likove glavnih junaka o epilepsiji, od koje je i sam bolovao, do detalja je govorio Dostojevski. Eksperti se slažu da je dao odlične kliničke opise temporalne epilepsije, s kojom se družio od svoje sedme godine.

(Branka Mitrović, Foto: Shutterstock)