BEČ - Austrija kao posebna krivična dela uvodi ratni zločin, zločin protiv čovečnosti i u vezi nestalih lica.
Izmena Krivičnog zakona je danas prošla vladu, a predviđeno je da za sve zločine u ratovima i oružanim konfliktima budu nadležni sudovi sa većom porotom.
Izmenom Krivičnog zakona se primenjuje Rimski statut Međunarodnog krivičnog suda i Drugi protokol haške konvencije iz 1954.godine o zaštiti kulturnih dobara u oružanim konfliktima, kao i sporazum o nestalim licima.
Rimski statut predviđa da je Međunarodni krivični sud nadležan samo ako jedna država ne može sama da sudi za odgovarajuća teška dela, a izmena zakona omogućiće suđenje za ratne zločine i zločin protiv čovečnosti, dela koja su izuzeta od zastarevanja.
Ratni zločini, ne samo u formalno objavljenim ratovima, već i oružanim konfliktima ili u toku okupacije, u zavisnosti od težine dela biće kažnjavani zatvorskom kaznom od godinu dana do doživotno.
Kao ratni zločin se tretiraju ubistva, uzimanje taoca, zlostavljanje, silovanja, nanošenje teških telesnih povreda, nasilno regurtovanje maloletnika, i proterivanje civilnog stanovništva. Takođe u zakon je unet i ratni zločin protiv imovine, napad na međunarodne misije, na civilno stanovništvo i upotreba zabranjenih sredstava.
Kada je reč o zločinu protiv čovečnosti, prema zakonu, radi se o krivičnim delima vezanim za sistemstki ili prošireni napad na civilno stanovništvo.
Podsetimo, austrijskom državljaninu poreklom iz Bosne, Nerminu Mujanoviću (46) sudiće se u Lincu zbog ratnih zločina nad Srbima.
Mujanović je optužen za 16-struko ubistvo, tri pokušaja ubistva, kao i za paljenje kuća u Bosni i Hercegovini.On je optužen da je za vreme rata u BiH učestvovao u napadu Bošnjaka na srpsko selo Serdari, na teritoriji Kotor Varoši, saopštilo je državno tužilaštvo u Lincu.
