BEČ - Gastarbajteri turskog i jugoslovenskog porekla (dakle i srpskog), lošijeg su zdravlja od Austrijanaca, i državljana drugih država EU. Ovo pokazuje najnovnije istraživanje sprovedeno po narudžbi austrijskog Saveznog minsitarstva zdravlja i Radničke komore Austrije.
Imigranti se mnogo češće žale na jake bolove i na veće psihičke probleme. Istovremeno mnogi od doseljenika u Austriju imaju i veće probleme da se snađu u ovdašnjem zdravstvenom sistemu. Mnogima su jezičke, kao i kulturne barijere, dodatan "zdravstveni problem".
Među imigrantima, 44 odsto žena i 41 odsto muškaraca se žalilo na "jake bolove" protekloj godini, a kod Austrijanaca je taj procenat znatno niži: 39 odsto žena i 34 odsto muškaraca je lani neko vreme patilo od bolova. Pored toga, Austrijanci daleko češće idu na preventivne preglede. Na primer, na mamografiju, postupak snimanja koji pomaže u ranom otkrivanju eventualnog raka dojke, odlazi 70 posto odraslih Austrijanki starijih od 40 godina. Kod žena poreklom iz Turske i nekadašnje Jugoslavije taj udeo iznsoi 52 odsto.
Savezna ministarka zdravlja, Sabine Oberhauser (Sabine Oberhauser, SPÖ), naglašava da „Austrija ima jedan od najboljih zdravstvenih sistema na svetu i da se ljudi u Austriji mogu pouzdati da će im u slučaju bolesti biti pružen najbolji moguć tretman.“ Ipak, ministarka dodaje da joj je jasno da „društveno –ekonomski aspekti utiču i na zdravstvenu ravnopravnost“. Prevedeno, to znači da domaći i imućniji lakše dobijaju najbolju moguću zdravstvenu nego nego oni koji to nisu.
„Ko manje zarađuje, ima manje vremena i novca da se brine o svojem zdravlju, a pored svega toga obično je i na poslu izložen težem radu“, objašnjava Rudolf Kaske, predsenik Radničke komore Beča. „Ovo posebno važi za imigrante, od kojih mnogi spadaju u grupu sa nižim ličnim primanjima.“
Studija minsitarstva zdravlja i Radničke komore je pokazala da i imigranti imaju slične zdravstvene probleme kao i ostatak stanovništva Austije, ali da ređe idu kod svog lekara na preglede. Osim još većeg broja zdravstveno-informacionih brošura na jezicima imigranata, ministarstvo planira investiranje u doškolovavanje zdravstvenih radnika u području „interkulturne kompetentnosti“ i razne druge projekte koji bi smanjili nepoverenje imigranata prema zdravstvenim institucijama.
Već pokrenuti projekti
Bečka „Bolnica cara Franje Josifa“ (Kaiser-Franz-Joseph-Spital) se uključila u projekt podržan od Evropske Unije koji se zove „Migrant-Friendly Hospital“ („Bolnica prijazna za imigrante). U njemu se potiče kulturna i etnička raznolikost u samoj bolnici. Jedan drugi projekat, zvan „Komšije“, usmeren je na jačanje svesti o zdravlju i prevenciji bolesti u stambenom okruženju. Projekat MIMI dobrotvorne organizacije Folkshilfe (Volkshilfe) obrazuje imigrantkinje da deluju kao zdravstvene savetnice u svojem okruženju. Ovakve inicijative trebaju dobiti još jaču, institucionalnu državnu podršku, uveren je Rudolf Kaske.
