Tatari, narod s domovinom a bez države, živeli su na Krimu još pre nego što je ruska carica Katarina Velika u 18. veku pripojila to poluostrvo. Oni su jedna od najstarijih i najvećih etničkih grupa na Krimu.
Prema statističkim podacima iz decembra, Krim ima 1.958.000 stanovnika, među kojima najviše Rusa (58,5 odsto), Ukrajinaca (24,3 odsto) i krimskih Tatara (12,1 odsto).
Međutim, njihov položaj kroz noviju istoriju povremeno je bio takav da je njihov opstanak bio doveden pod znak pitanja. Josif Visarionovič Staljin masovno ih je deportovao tokom 40-ih godina prošlog veka; polovina tog unesrećenog stanovništva stradala je od gladi i bolesti. Taj ponosni narod bio je desetkovan.
Tek posle proglašavanja nezavisnosti Ukrajine od SSSR 1991. godine, Tatari su počeli da se vraćaju na Krim.
Danas u svetu živi oko 548.000 krimskih Tatara, i blizu dva miliona ljudi koji imaju krimsko-tatarske korene.
Tokom aktuelne krizne situacije u Ukrajini, Tatari su se svrstali uz protivnike predsednika u egizlu Viktora Janukoviča.
Predsednik tatarske skupštine na Krimu Refat Čubarov zalaže se za bojkot referenduma 16. marta, jer je ubeđen da će Kremlj namestiti rezultati glasanja i zatražio od međunarodne zajednice da zaštiti krimske Tatare.
"Radi se o nameštenom referendumu, pokušaju da se obezbedi pokriće za agresiju", rekao je Čubarov i dodao da će glasanje značiti izdaju ukrajinske države čija je privremena vlada rekla da lokalni lideri nemaju pravo da organizuju referendum.
Krimski Tatari su danas najavili da će, duž ulica, napraviti "lanac od ljudi" kako bi protestvovali protiv planova za otcepljenje poluostrva. Planirano je da u akciji učestvuju i različiti aktivisti, ukrajinske organizacije i obični građani.
