Kada je Evropol saopštio ko je sve učestvovao u nameštanju rezultata, a mi Srbi shvatili da nas nema na crnom spisku, među nama koji bar malo poznajemo poštenje naših fudbalera i klubova zavladao je šok. Pomisao da Srbi igraju fudbal pošteno, kao i da su gadljivi na mito prosto ne zvuči logično, pa je svaki iole inteligentan srpski ljubitelj fudbala ovu informaciju primio s mnogo rezerve. Znajući šta kladioničarska mafija radi u ovoj zemlji i kako se završavaju utakmice Superlige, većina nas s nevericom se pitala da li je moguće da će ovaj skandal proći bez nas. Naravno da nije moguće!Tako, ne prođe ni 48 sati a optužbe na račun srpskog podzemlja krenule su da pristižu. Moram vam priznati da mi je pao kamen sa srca kada sam pročitao da su Zoran Petrović i Mile Jerković iskeširali 200.000 evra rumunskom fudbaleru Regenkampu, članu Kotbusa, da obezbedi trijumf Bajerna protiv njegovog kluba od tri gola razlike. Rumun nije uspeo, zbog čega mu je život visio o koncu, a sve se ovo događalo još 2002, kada Evropol nije ni bio osnovan. Zato nas, još uvek, nema na spisku od 380 nameštenih utakmica u istrazi Evropola, pošto je naše podzemlje mućkalo mnogo pre ove akcije. Mada, juče se oglasio i bivši golman Partizana, tvrdeći da je pobegao iz Humske jer nije hteo da primi mito. Postoji jedan veoma bitan razlog zašto je srpski fudbal izuzet iz ovog skandala. U našoj zemlji, kad se mućka, ne koriste se mejlovi i ostale prednosti tehnologije, već se sedne u kafanu, pa uz nekoliko špricera i pečenje padne dogovor, posle kojeg nema promašaja. Najbolje od svega je i što nema oštećenih strana, jer su na kraju svi srećni i zadovoljni, pa nema potrebe da se opanjkavaju preko medija.
