Kiša skakavaca navodi se kao jedan od glavnih primera bizarnih "vremenskih" nepogoda, a ta pošast sa sobom nosi uništenje i ako je verovati starim biblijskim legendama, smrt...
Zamislite se u koži farmera na američkom srednjem zapadu u leto 1874. Imali biste puno briga, ali kad biste samo naslutili šta će se dogoditi, briga bi vam postala glavni hobi. Gledajući nebo vrućeg julskog dana videli biste crni oblak koji se približava vašoj farmi. To nije oblak dima, niti oblak koji sa sobom vuče munje i grmljavinu - već oblak skakavaca.
Koliko je skakavaca bilo tamo? Procene variraju, ali radi se o brojki između 124 milijarde do 12,5 biliona, mada ko bi uspeo da ih sve pobroji? Oni su bukvalno pojeli i prokrčili svoj put kroz Sredni zapad, prelazeći put širok 177 i dug 2.900 kilometara. Leto je bilo izrazito vruće i suvo, što je pogodovalo skakavcima, budući da se prerijske biljke prilagođavaju sušnim uslovima. To skakavci obožavaju.
Jeli su i odeću dok su je ljudi još uvek nosili
Jeli su, množili se... Dok su skakavci formirali najezdu retko viđenu u ljudskoj istoriji, porodice su gladovale do smrti jer su gladna mala čudovišta načinila nezamislivu štetu čitavoj poljoprivrednoj industriji. Ali, nisu se zaustavili samo na hrani - jeli su drvene alate, kožna sedišta, pa čak i odeću u trenutku dok su je ljudi nosili. Pošto su pilići proždirali skakavce, njihovo meso je postalo masno i bilo je užasnog ukusa, a mrtve bube i fekalije prekrivali su površinu dokle god pogled dopire. Posledica toga bile su brojne porodice koje su brže-bolje pobegle sa Zapada.
Šta se onda dogodilo? Najezda je trajala sve do 1876. godine, sve dok skakavac Čak Noris nije izumro na prelazu 20. veka, olakšanje svima koji su preživeli tu strahotu.
Kako nastaju najezde skakavaca?
Još u Bibliji možemo čitati o najezdi skakavaca i katastrofi koju ona nosi, a nekada su se takve najezde smatrale božjom kaznom. Mnogi naučnici su se bavili proučavanjem pojave najezde skakavaca, koji su nadolazili u rojevima i određeno vreme prekrivali neke predele, a potom podjednako brzo nestajali, da bi se iznova vraćali. Po svojoj prilici, pojedine vrste skakavaca koje donose pustoš doživljavaju dve faze, ili dva različita razdoblja u jednoj sezoni. Te dve faze su njihov pojedinačni život i život u grupama.
U svakoj od te dve faze skakavci se ponašaju potpuno različito. A ta različitost se najviše ogleda u pogledu boja tih životinja, njihovog oblika, građe i konačno u njihovu ponašanju. Kad se nalaze u fazi pojedinačnog, samotnjačkog života, ti skakavci se ne udružuju i njihovo ponašanje odlikuje izrazita lenjost. Tada njihova boja odgovara boji sredine u kojoj žive. Kad se, pak nalaze u fazi grupnog, društvenog života, crne su i žute boje, imaju izrazito naglašen nagon i smisao za društveni život u velikim zajednicama, živahni su i nemirni, pa čak imaju i povišenu telesnu temperaturu. Pored navedenih, postoji i čitav niz ostalih razlika, koje su ponekad potpuno suprotne od originala.
Samačka faza života je ipak normalan način života jednog skakavca. Ako se dogodi, iz nama još nepoznatih razloga, da su skakavci u fazi pojedinačnog života prisiljeni da se udružuju, onda se rađaju jedinke sklone društvenom i grupnom načinu života. Takvi skakavci su nemirni i razdražljivi, drugi im se pridružuju, stvaraju se čitavi rojevi i ubrzo se milioni insekata spremaju da u najezdi prekriju čitave regije i na taj način potpuno opustoše velike zadruge i oranice.
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
ZNA LI IKO ŠTA JE OVO?! Snimljeno kako odvratna crna masa gmiže po podu!
