Bet Tomas postala je svetski poznata u dokumentarnom filmu "Dete besa" iz 1990. godine, kada je kao šestogodišnjakinja, hladnokrvno priznala da je nožem htela da zakolje mlađeg brata i svoje usvojitelje.
Tada se verovalo da za ovu devočicu s teškim poremećajem ličnosti nema nade, ali Bet je u međuvremenu doživela diplomirala i sa ženom koja je usvojila napisala knjigu o svom poremećaju.
Sada i sama radi kao medicinska sestra s decom koja su u sličnom stanju. Ona je prošla vrlo težak put: njeni usvojitelji znali su da nešto nije u redu s njom kad je na prvi pogled mila i mirna devojčica, iz čista mira ubila sve tek izčlegle ptiće u gnezdu i napala svog brata dok je spavao.
Mislili su da je situacija ipak pod kontrolom kad im se izvinila i obećala da neće više da radi takve stvari. Ali stanje se posle toga samo pogoršalo.
Bet je uskoro pokušala da ubije svog mlađeg brata Džonija i to na način da je htela glavu da mu razbije o beton.
Džoni je završio u bolnici, a njeni majka i otac su odmah kontaktirali usvojiteljsku agenciju kako bi utvrdili šta se događalo s njihovom devojčicom pre usvojenja. Rečeno im je da se radi o poverljivim podacima, ali i preporučeno da odu s Bet specijalizovanom dečijem psihijatru.
Tu su saznali jezivu istinu, da su Bet i Džoni njihovi biološki roditelji ekstremno zanemarivali, da je otac je seksualno zlostavljao Bet otkad je bila beba pa do 19 meseci starosti. Njihova majka preminula je kad je devojčica napunila godinu dana.
Posle terapije kod niza psihijatara, utvrđeno je da je ono što se činilo kao psihopatski poremećaj ličnosti ustvari slabo poznati reaktivni poremećaj vezanja (Reactive attachment disorder - RAD).
Ovo je vrlo ozbiljan poremećaj do kog dolazi kod male dece koja ne mogu da se povežu sa svojim hraniteljima i braćom i sestrama pošto su bila teško zlostavljana, obično seksualno. RAD se najčešće javlja upravo kod usvojene dece.
U razgovoru sa psihijatrom Bet je priznala da je i sama seksualno zlostavljala svog brata, mučila porodičnog psa, razvalila dečiju sobu, samopovređivala i da je ukrala i sakrila noževe iz kuhinje. Kada ju je psihijatar pitao šta je htela da uradi s noževima, bez vidljivih emocija je odgovorila: "Da ubijem Džonija, mamu i tatu s njima."
Priznala je da je roditelji noću zaključavaju u sobi kako ih ne bi usmrtila na spavanju u strahu da ne naudi nekome. Porodica Tomas je, naravno, bila očajna.
Psihijatri nisu uspevali u svojim pokušajima razvijanja empatije kod Bet, stoga im se predlog terapeuta Konela Votkinsa da uzme Bet kod sebe kući i sprovodi s njom terapiju intenzivne modifikacije ponašanja, poznatu i kao terapiju povezivanja, učinio kao zadnja nada.
Pristali su, a Votkins je prionuo na posao. Postavio je Bet stroge zabrane: morala je da pita za dozvolu za sve što je radila, a i dalje je noću bila zaključana u sobi.
Bet je za samo godinu dana postigla značajan napredak: prestala je da se samopovređuje, razvila je empatiju i pokazala je iskreno žaljenje zbog onoga što je uradila svom bratu.
Bet je u međuvremenu napisala knjigu nazvanu "More Than a Thread of Hope" s pomajkom Nensi i osnovala firmu "Families By Design" koja se bavi podrškom roditeljima s decom koja pate od RAD-a. Na njihovoj stranici navodi se da je Bet odrasla i da "više nije besno dete, već nagrađivana medicinska sestra i zadivljujući govornik".
Kurir.rs/San
Foto printscreen youtube
