Kina ne smatra Indiju sebi ravnom u međunarodnim poslovima i zato uvek vrlo uzdržano, balansirano i indiferentno komentariše posete zvaničnika Indiji, poput Tilersonove, koja je planirana za sledeću nedelju.
„Ovakav pristup omogućava da Kina i Indija očuvaju međusobno korisne i dobre odnose, bez skrivenih ciljeva“, govori za Sputnjik Andrej Volodin, stručnjak Centra za evroazijske studije Instituta za savremene međunarodne probleme u okviru Diplomatske akademije Ruske Federacije, komentarišući antikineske izjave šefa američke diplomatije neposredno pred posetu Indiji.
Ovo će biti prva zvanična poseta Reksa Tilersona Indiji i Južnoj Aziji u svojstvu državnog sekretara. Prethodne srede je, gostujući na Institutu za strateška i međunarodna istraživanja u Vašingtonu, izjavio da Kina do ekonomskog rasta dolazi manje odgovornim putevima nego što to čini Indija. Kina, izjavio je američki političar, „podriva međunarodni poredak, dok države poput Indije deluju u okvirima koji štite suverenitet drugih država“.
Državni sekretar SAD je optužio Kinu i za njeno „provokativno delovanje u akvatoriji Južnog kineskog mora, čime direktno izaziva svetski poredak i one norme koje zastupaju SAD i Indija“. Takođe, Tilerson je dodao da „SAD nikada neće imati tako dobre odnose sa Kinom, velikom nedemokratskom državom, kao što mogu da imaju sa velikom državom koja se vodi demokratskim principima“.
Andrej Volodin smatra da ovim izjavama Tilerson samo ide utabanim stazama američke administracije, koristeći oprobanu taktiku i strategiju kako bi Indiju okrenuo protiv Kine.
„Međutim, glavna stvar je u tome što su SAD isuviše blisko ekonomski povezane sa Kinom. Zato, u pokušaju okretnja Indije protiv Kine, mogu samo delimično da postignu svoje ciljeve. Ne mislim da Indija može da ostvari značajan uticaj na raspored snaga u Južnom kineskom i Istočnom kineskom moru. Što se tiče pozicija Kine, ona je pokazala svoju uzdržanost tokom sukoba u Doklamu, na Himalajima. Kina je time stavila do znanja je zainteresovana da poboljša svoje odnose sa Indijom“, ističe Volodin.
Naš sagovornik ne vidi realnu mogućnost da dođe do nekakvog značajnog pomaka u trouglu Peking — Vašington — Nju Delhi. Drugim rečima, Volodin ne misli da će posle posete američkog državnog sekretara Indiji, Vašington odjedanput izjaviti da ih Nju Delhi podržava u pitanjima Južnog kineskog i Istočnog kineskog mora. Kina veoma dobro vidi da SAD žele da iskoriste Indiju za sopstvene interese, a neki krugovi u Indiji pokušavaju da koriste SAD kako bi se suprostavili Kini, mišljenja je Volodin.
Su Hao, stručnjak Diplomatske akademije Kine smatra da su kinesko-američki odnosi stabilni i za Sputnjik objašnjava da nema potrebe praviti scenario nekakvog zajedničkog suprotstavljanja Indije i SAD Kini.
„Verovatnoća da dođe do nekakvog saveza Nju Delhi — Vašington naspram Pekinga je zaista mala. Kina može da reaguje na sebi svojstven način. Kinesko-indijski odnosi imaju svoju logiku razvoja, gde postoje i nesuglasice i problemi. Nedavni sukob na pograničnim teritorijama zapravo je obema stranama pokazao da bi prema biletaralnim odnosima trebalo da se odnose pažljivije“, govori Hao.
Naš sagovornik ostavlja mogućnost da do određenog približavanja pozicija između Vašingtona i Nju Delhija ipak dođe. Doći će, kaže Hao, do potpisivanja nekoliko dokumenata, ali je pitanje koliko je njihov sadržaj realno važan ili će oni biti više protokolarne prirode.
(Kurir.rs/Sputnjik Srbija)
Foto EPA
NE PROPUSTITE
