Trebalo je da osiguraju finansijsku stabilnost do 2030. godine, ali građani su ih odbacili na nedavnom referendumu “Švajcarskim penzionerima je dobro”, objavila je ovih dana velika tamošnja banka UBS, upoređujući situaciju u kojoj se nalaze penzioneri u Švajcarskoj s nekim drugim zemljama. Analitičari te banke kažu da zahvaljujući načinu na koji je postavljen švajcarski penzioni sistem, prosečna pedesetogodišnja Švajcarka mora da odvaja znatno manji deo prihoda nego neni vršnjaci u Londonu, Njujorku ili Tokiju kako bi jednog dana imala osnovni životni standard. Prema njihovim proračunima, takva osoba mora danas da odvaja samo 11 odsto mesečnih prihoda kako bi osnovni životni standard održala i u penziji. Uz takve uslove penzija bi joj tada trebalo da iznosi 48 odsto ranijih prihoda, što je dovoljno za normalan život čak i u skupoj Švajcarskoj. Švajcarski penzioni sistem zasnovan je na tri stuba: obavezni državni, obavezni privatni i dobrovoljni privatni zajednički daju ukupnu penziju. Iz obaveznog državnog (prvog) stuba švajcarski penzioneri danas primaju garantovanu penziju koja se kreće u rasponu od 1.175 do 2.250 franaka mesečno, a uz penziju koju primaju iz drugog stuba cilj je da “ukupna penzija dosegne 50-70 odsto prihoda pre penzionisanja”, ističu bankari UBS-a. Prosečna švajcarska plata je u nivou od oko 6.000 franaka.
Prvi stub se finansira iz sadašnjih doprinosa, odnosno današnji zaposleni finansiraju penzije današnjim penzionerima, dok se drugi i treći stub kapitalizuju kroz vreme odnosno neka su vrsta lične štednje koja se povećava godinama da bi počela da se isplaćuje odlaskom u penziju. Nacionalni sistem obavezne državne penzije je u svom osnovnom obliku u Švajcarskoj postavljen na noge još 1948. godine, a 1985. i drugi stub je proglašen obaveznim. Penzioni sistem nakon Drugog svetskog rata je prilagođavan desetak puta da bi se uskladio s ekonomskom stvarnošću, a upravo zahvaljujući tim prilagođavanjima i, pre svega, snažnoj i rastućoj švajcarskoj ekonomiji, dosad nije bilo potrebno smanjivati penzije ili stvarati bitnije budžetske deficite. Rudolf Stram, jedan od poznatijih švajcarskih ekonomista i političara, letos je izjavio da su “državne prognoze iz 1995. godine predskazale pojavu deficita (..) od 2005. godine”. Ipak to se nije dogodilo “zahvaljujući rastu plata – kad se poveća ukupan nivo plata, rastu i penzioni prihodi”, objasnio je Stram i podsetio da je u Švajcarskoj još 1999. određeno da će se deo prihoda od poreza na dodatu vrednost odvajati za finansiranje penzionog sistema. “To je dovelo do odlaganja gubitaka”, zaključio je.
Uprkos tome, krajem septembra ove godine na jednom od poznatih švajcarskih referenduma (švajcarski građani mogu četiri puta godišnje direktnim glasanjem odlučivati o pitanjima naročito važnim za državu) našlo se pitanje reforme penzijskog sistema. Među predlozima je bilo izjednačavanje godina za odlazak u penziju žena s onom za muškarce (žene sada odlaze sa 64 godine, a muškarci sa 65), rast doprinosa koji se izdvajaju za penzije, ali i povećanje stope PDV-a sa sadašnjih osam odsto na 8,3 odsto od 2021. godine. Uz to, među predloženim promenama bilo je povećanje osnovnog iznosa penzije iz prvog stuba za 70 franaka mesečno za buduće penzionere.
Penzioni sistemi širom sveta redovno su jedno od ključnih pitanja politike i retko koja država ne mora da se bavi finansijskim problemima građana koji su otišli u penziju. Čak i kad sistemi dobro funkcionišu, poput švajcarskog, potrebno ih je konstantno prilagođavati da bi i budući penzioneri imali osiguranu osnovu za normalan život.
Reforme su predložene s namerom da se penzioni sistem prilagodi budućim promenama, posebno s obzirom na tzv. starenje stanovništva. Populacija je sve starija, u penziji se nalazi sve više stanovnika, dok se istovremeno ne predviđa bitan porast zaposlenosti. Tako je odnos radno aktivnog stanovništva u odnosu na penzionere početkom sedamdesetih godina bio 5:1, a danas je 3,5:1. Ipak građani Švajcarske su blagom većinom odbili predloge. Švajcarski potpredsednik i ministar unutrašnjih poslova Alen Berset izjavio je nakon referenduma da će vlasti odmah prionuti revidiranju predloga reformi. Glavni ekonomista banke UBS Danijel Kalt smatra da su reforme odbijene jer pritisak za promenama “još uvek nije dovoljno visok”. Sadašnja reforma se pripremala godinama, a neki procenjuju da će opet trebati godine da bi se našla na referendumu. Politička levica zamerala je podizanje granice starosti za odlazak žena u penziju, dok su političari desnog spektra držali da predložene reforme ne idu dovoljno daleko da bi se dosegla potrebna finansijska stabilnost penzionog sistema u dugom roku.
Potreba za konstantnim prilagođavanjem penzionog sistema lako se može videti iz redovnog godišnjeg izveštaja koji izrađuje australijski univerzitet Monash u saradnji s njujorškom konsultantskom kompanijom Merser. Izveštaj obuhvata ocenjivanje tridesetak penzionih sistema, uglavnom razvijenih industrijskih ili većih ekonomija, po nizu kriterijuma koji se sabiraju u jedinstven indeks i njemu pripadajuću ocenu. I dok su u izveštaju za 2016. najvišu ocenu (A) dobili penzioni sistemi Danske i Holandije, u ovogodišnjem, objavljenom pre mesec dana, takvu ocenu nije dobio nijedan sistem, a danski i holandski penzijski sistemi su ocenjeni ocenom B+. U spomenutom izveštaju švajcarski penzioni sistem već dve godine nosi ocenu B, koju karakteriše opis da se radi o “sistemu koji ima zdravu strukturu, ali ima i neke delove koje bi trebalo poboljšati i koji ga razlikuju od sistema s ocenom A”.
(Kurir.rs/Tportal.hr)
(Foto: Profimedia)
NE PROPUSTITE
