Na današnjem sastanku slovenački predsednik je rekao da želi, kao i hrvatska kolegica da se u deklaraciji usvoji zajednička ocena da je za uspešno rešavanje migrantskog talasa na balkanskom migrantskom putu ključno smanjenje broja izbeglica. On je naglasio da su za to potrebni dogovori, posebno u svetlu odluke Slovenije da će uskoro na svojoj južnoj granici uspostaviti uobičajeni šengenski poredak što znači uobičajenu kontrolu svih, koji prelaze granicu.
"Predsednicu sam obavestio da je po mom mišljenju zadatak slovenačke vlasti da u razumnom roku uvede uobičajeni poredak na šengenskoj granici", rekao je Pahor i dodao da očekuje da će vlada Slovenije "odlučiti da taj poredak uspostavi u celini. Kako se navodi u saopštenju, Pahor je kazao da Slovenija to može uspešno uraditi samo uz dogovor sa Hrvatskom.
"Iskreno moramo nastojati na dogovorima da se spreči stvaranje migrantskih džepova u pojedinoj državi, u kojem bi se zadržao veći broj izbeglica nego što ih ta država u zimsko vreme može zbrinuti", rekao je on. Rekao je i da je sa hrvatskom predsednicom razgovarao o tome kako postepeno smanjiti broj migranata sve do "izvora", odnosno do spoljnih granica Evropske unije (EU). Hrvatska predsednica je u pogledu pitanja migrantske krize rekla da ga treba rešavati u duhu solidarnosti medju članicama EU i sa trećim državama.
Govoreći o odlukama Slovenije u vezi migrantske krize i o postavljanju ograde na granici sa Hrvatskom, Grabar-Kitarović je rekla da razume potrebu Slovenije da zaštiti svoju teritoriju, stanovništvo i granice. U saopštenju se navodi da ona veruje da ograda neće izazvati incidente i prejudicirati granično pitanje izmedju država, kao i da se nada da će ograda u skoroj budućnosti nestati. Hrvatska predsednica je naglasila da problem treba rešavati uz jasno razlikovanje izbeglica i ekonomskih migranata kako bi se moglo utvrditi ko ima pravo na azil u Evropi.
Rešenje migrantske krize hrvatska predsednica vidi na grčko-turskoj granici i smatra da odgovornost za selekciju onih koji imaju pravo na pomoć treba preseliti na spoljne granice EU. Grabar Kitarović je naglasila značaj saradnje sa Turskom i uklanjanja uzroka za migracije. Ona je rekla da će u sredu na samitu u Zagrebu pokušati da da dodatan zamah procesu evropskih i evroatlantskih integracija. Biće reči i o pitanjima bezbednosne i druge prirode koja se tiču ne samo Slovenije i Hrvatske, već i šireg područja jugoistočne Evrope, EU i transatlantske zajednice, objasnila je Grabar Kitarović.
Prema rečima hrvatske predsednice na samit će biti pozvane države EU da širenje Unije prihvate kao pozitivan proces. "EU je u svojoj suštini bezbedonosni projekat i projekt koji omogućuje dalje blagostanje, razvoj demokratije i demokratskih institucija, kao i reformu u svim državama koje žele biti članovi," rekla je Grabar Kitarović. Slovenački predsednik Borut Pahor je govoreći o evropskoj perspektivi jugozapadnog Balkana upozori da EU "zbog unutrašnjih teškoća i potrebe za konsolidacijom svom širenju posvećuje manji značaj nego što Zapadni Balkan zaslužuje".
Prema njegovima rečima, cilj samita koji se održava u sredu, 25. novembra biće i da se u vreme povećanih bezbednosnih rizika ojačaju medjusobno poverenje i saradnja medju državama i narodima na Zapadnom Balkanu. »Već neko vreme smo svedoci zgušnjavanju bezbedonosnih rizika i na istočnim i južnim granicama EU. Ukrajina, konflikti na Bliskom istoku i bezbednosni problemi u nekim državama severne Afrike, sve zajedno produbljuje povećana pretnja terorizma,« rekao je slovenački predsednik i najavio da će se na samitu iduće nedelje razgovarati i o zajedničkoj borbi protiv terorizma. U zagrebu će na vanrednom zasedanju procesa Brdo-Brioni diskusija po prvi puta biti posvećena bezbednosti. Pored predsednika država Zapadnog Balkana na samitu u Zgarebu će učestvovati američki podpredsednik Džozef Bajden, predsednik Ecropskog saveta Donald Tusk i predsednik Austrije Hajnc Fišer.
