Bosanska pevačica Azra Kolaković, poznatija kao Dona Ares, pobedila je karcinom nakon godinu dana mukotrpne borbe. Folkerka, koja nikada nije gubila nadu da će ozdraviti, polako uspeva da se vrati normalnom načinu života, ali bolest je ipak ostavila posledice. Dona je u intervjuu za Kurir Stars otvorila dušu, osvrnula se na period kad joj je bilo najteže i kad se bukvalno borila za život.- Bilo mi je teško kad sam saznala da sam bolesna. U to vreme, pre tačno godinu dana, počela sam da snimam pesme za novi album i organizujem velike koncerte. Ali gubila sam na kilaži i shvatila da to nije od poslovnog stresa, već da je u pitanju nešto drugo. Otišla sam na pregled i uradila detaljne analize. Ostavili su me u bolnici i za nedelju dana sam saznala dijagnozu - karcinom, metastaze... Prihvatila sam svoju bolest i nikad se nisam upitala zašto baš ja i zašto baš sad. Zadala sam sebi zadatke koje sam se borila da ostvarim i ostvarila sam ih.Pregurala si najgori period i sada više nema opasnosti.- Doktori su se čudili kako je to kod mene sve brzo prošlo, ali ja sam imala mnogo snage i volje. Za vreme kritičnog perioda nisam mogla ništa. Međutim, bila sam uverena da mogu pomeriti planinu i pomerila sam je. Više nemam komplekse! Naučila sam neke druge vrednosti i lepe stvari. Ko veruje u Boga ima neku utehu.Kad ti je bilo najteže?- Od početka do kraja mi je bilo teško, ali nisam dozvolila da se predam jer sam ja žena zmaj. Onog momenta kad primim hemoterapiju, ona me ubije, a ja ponovo moram da oživim za 20 dana da bih je ponovo primila. Tako se dešavalo devet puta, plus tri lakše hemoterapije i svašta nešto uz to. Period nakon hemoterapija bio mi je veoma kritičan i nisam to lako podnosila.Mnogi brakovi ne izdrže testove kao što su teške bolesti. Tvoj suprug je ostao uz tebe?- Džavid nije imao vremena da se bavi produkcijom da bi obezbedio novac, nego je morao da se brine za mene. Svaka žena je srećna kada pored sebe ima takvog muškarca. Nije me napustio ni u jednoj sekundi, a verujte da mi je to bilo od presudnog značaja kada sam padala u nesvest i potpuno se predavala. Ljubav i vera su jako važne i u to morate verovati.Kako si dolazila do novca za lekove s obzirom na to da nisi bila sposobna za rad?- To je bilo baš teško, jer bolest iziskuje mnogo novca. Pomoglo mi je mnogo prijatelja i kolega.
Koje kolege su ti pomogle?- Finansijski su mi mnogi pomogli, a najviše Halid Bešlić i Osman Hadžić, koji su me odmah nazvali. Ja nisam mogla da radim u tom periodu, a za moj lek se skupljao novac. Prva terapija je koštala oko 2.500 evra, a onda smo preko nekih farmaceutskih kuća sredili popust i plaćali smo po 3.000 maraka (1.500 evra). I to je ogromna cifra kad ne radiš, a pritom je bilo troškova i za infuzije, hranu... Saša Matić mi je obezbedio neke druge skupe lekove, svoj doprinos su dali i Maja Berović, fudbaler Edin Džeko. Žena koja me je najviše ohrabrila u moralnom smislu jeste Jelena Karleuša, a nas dve se nismo ni poznavale. To je njena veličina. Mnogo mi je značilo i kad je Dragana Katić u jednoj emisiji izjavila da me voli i da se držim, a tad sam se raspadala jer sam bila u najgoroj fazi. Pomogla mi je ta lepa reč i svaka lepa misao, nije samo novac.Ko te je razočarao sa estrade?- Kroz moju sobu prošlo je mnogo ljudi koji su se samo uslikali, ali prošlo je i dosta njih koji su mi pomogli. Sada je postalo kristalno jasno ko mi je prijatelj, a ko nije, ali neću nikog da imenujem. Ne treba to osuđivati, estrada se mora paziti. Nisi se stidela da objaviš fotografije na Fejsbuku ni kad si ostala bez kose.- Zato što u tim trenucima nisam znala da li ću živeti još 50 godina ili pet dana. Rekla sam sebi: „E ako ću živeti još deset dana, živeću onako kako ja hoću i mogu!“ Sve što sam mogla u tom trenutku bilo je da objavim tu sliku i da tako komuniciram sa svojom rajom. Objavila sam sliku sa infuzijom i napisala: „To mi nije trebalo - kancer. Idemo i borimo se, pa šta bude“. Tu sam doživela strašnu podršku. Postoje oni koji to nikad ne bi objavili, ali ja sam bila podstaknuta drugim bolesnim ljudima koji su ležali sa mnom. Šta ti je davalo snagu da izguraš do kraja?- Verovatno taj neki moj optimizam, za koji ni sama ne znam odakle sam ga crpila. Uglavnom, imala sam energiju i želju da ozdravim, da idem dalje, da radim, da se dignem iz kreveta. Mesec i po dana se nisam kretala, bila sam u totalnom kopalsu.Osnovala si Fondaciju Done Ares kao pomoć osobama obolelim od raka.- Jednostavno sam htela da na jednom mestu preusmerim svu tu dobru energiju drugim bolesnim ljudima. To ću raditi tek sad kad sam ozdravila, a za muziku i knjigu biće vremena.
PoslediceZA MENE DISKOTEKE VIŠE NE POSTOJEPevačica više neće moći da se muzikom bavi kao nekad: da nastupa po noćnim klubovima i diskotekama, ali koncerata će biti.- Više ne postoji ona Dona Ares koja je nekada bila kraljica balkanskih žurki. Moj organizam ne bi podneo rad u klubovima i diskotekama, tako da ću pevati samo na mirnijim koncertima, što inače jako volim.
