Jovan je rođen oko 1350. godine. Sin je epirskog vladara Simeona (Siniše), brata po ocu srpskog cara Dušana. Rastao je u pobožnom okruženju - u blizini Simeonove prestonice Trikale nalaze se Meteori, grupa manastira na nepristupačnim stenama koje su i otac i njegov sin Jovan neštedimice pomagali. Takođe, veliku pomoć od njih imala je i Sveta Gora.Odrekao se tronaPosle smrti cara Dušana 1355. godine njegov polubrat Siniša proglasio se za „cara i samodršca Grka, Srba i Albanaca“ pod imenom Simeon Uroš Paleolog. Kasnije je svojim teritorijama pripojio i Tesaliju, i prestonicu premestio u pomenutu Trikalu. A kad je 1369. godine i on umro, upravu nad zemljom svog oca nasledio je Jovan Uroš Nemanjić Paleolog. Vest o time zatekla ga je na Svetoj Gori, i on se odmah vratio u Trikalu da se što pre oslobodi carskih dužnosti. Vlast je predao svom rođaku, a on se povukao u jedan manastir na Meteorima. Tu se 1381. godine zamonašio pod imenom Joasaf.Kao monah je nastavio da pomaže meteorske manastire, a docnije je postao i iguman. Kad su Turci zauzeli Tesaliju, iguman Joasaf 1394. morao je pređe na Svetu goru, gde je nekoliko godina živeo u manastiru Vatoped, a od 1410. opet je živeo na Meteorima. Tu je i umro 1422. ili 1423. godine, posle nešto više od četiri decenije monaškog života. Mošti ovog svetitelja i danas su u njegovoj zadužbini manastiru Preobraženja Gospodnjeg na Meteorima. S njim se završila loza Nemanjića.Joasafov kult posebno je razvijen u meteorskim i svetogorskim manastirima. Predstavljen je na fresci u slavonskom manastiru Orahovica, a u manastiru Krka čuva se ikona iz 16. veka na kojoj je on sa svetima Teodosijem i Atanasijem. Crkva ga slavi 3. maja.Kirilo patrijarhO Kirilu, poglavaru Srpske pravoslavne crkve koji je na tron došao posle Save V, vrlo je malo pisanih izvora. Patrijarh je bio od 1407. do 1419. godine, u vreme kada Srbija još oseća posledice Kosovskog boja, a mladi vladar Stefan Lazarević vodi bitke i sa spoljnim neprijateljima, ali i sa srpskim velikašima, među kojima je i njegov rođeni brat Vuk.Nema tačnog podatka ni o njegovoj smrti, umro je između 1418. i 1419. godine, a Crkva ga proslavlja 12. septembra.
NIKON PATRIJARHPatrijarh srpski Nikon upravljao je Crkvom u vreme vladavine Stefana Lazarevića. Prvi put se pominje u spisima 1419. godine, a zna se da je učestvovao, najverovatnije 1426. godine, i na saboru u Srebrenici kod Stragara ispod Rudnika, gde je Stefan za naslednika odredio sestrića Ðurđa Brankovića.Nikon je zajedno sa Ðurđem Brankovićem, posle Stefanove smrti, nastojao da stabilizuje prilike u zemlji, a poslednji pisani trag o njemu je iz 1435. godine. Po Nikonovoj zapovesti i zahtevu Konstantin Filozof je napisao Život Despota Stefana, jedno od najznačajnijih dela srpske srednjovekovne književnosti. Ne zna se godina njegove smrti, a Crkva ga slavi 12. septembra.
