Rođen je u Neokesariji oko 213. godine u uglednoj paganskoj porodici. Rođeno ime mu je bilo Teodor, a nakon što se krstio uzeo je ime Grigorije. U rodnom gradu izučavao je pravo i retoriku. U Kesariji palestinskoj upoznao se sa Origenom.
Slušajući njegova predavanja u poznatoj Aleksandrijskoj školi, krstio se i ostao je da ga sluša još pet godina (233-238). Pre odlaska iz škole, održao je svoj čuveni Pohvalni govor Origenu. Nekoliko godina kasnije, Grigorije je ustoličen za episkopa Neokesarije. U episkopskoj službi istakao se kao snažna ličnost, s velikim sposobnostima za organizovanje crkvenog života, bio je i veliki podvižnik i čudotvorac. Njegovo žitije napisao je Sveti Grigorije Niski.
Poznat je i po svom učenju o Svetoj Trojici koje su kasnije koristili su i Sveti Oci Crkve: Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Grigorije Niski, njega je posle proučio i potvrdio i Prvi vaseljenski sabor (325).
Kada je počelo progonstvo hrišćana pod carem Decijem Trajanom (249-251), sveti Grigorije je odveo svoje vernike u udaljenu planinu. Međutim, jedan neznabožac ih je prijavio progoniteljima, i vojnici su opkolili planinu. Svetitelj je predavši upustva svom đakonu, otišao na otvoreno mesto, podigao svoje ruke ka nebu, i počeo da se moli Bogu. Vojnici su pretražili planinu nekoliko puta, prolazeći pored hrišćana, ne videvši ih, tako da su konačno odustali u potrazi i otišli. Po povratku u grad, rekli su da na planini nema nikoga i da samo dva drveta stoje jedno naspram drugog. Neznabožac koji je izdao mesto skrivanja Hrišćana se prvo iznenadio, a onda poverovavši u Hrista i sam se obratio u hrišćanstvo.
Po prestanku progonstava, Sveti Grigorije se vratio u Neokesariju. Uspostavio je dane proslavljanja mučenika koji su postradali za Hrista. U to vreme se počelo širiti lažno učenje Pavla Samosatskog, patrijarha Antiohije. Ta jeres je pogrešno učila o suštini Svete Trojice i suštini Boga Oca. Osuđena je na pomesnom saboru u Antiohiji (265), gde je učestvovao i Sveti Grigorije.
Odličnim pastirskim vođstvom, efektnim propovedima, čudima i blagoslovima, broj hrišćana u gradu je neprekidno rastao, tako da je na kraju u njemu opstalo samo 17 neznabožaca. Po dolasku Svetog Grigorija na mesto episkopa, u gradu je bilo svega 17 hrišćana.
Umro je u dubokoj starosti, u vreme cara Aurelijana.
(sr.Wikipedia.org)
