BEOGRAD - Prosečna neto zarada u Srbiji je u decembru dostigla gotovo 50.000 dinara (49.970) i ona je i dalje značajno manja od prosečne potrošačke korpe koja je u novembru iznosila oko 66.119 dinara.
Decembarski iznos prosečne neto plate u Srbiji, međutim, nikako ne može biti doveden u vezu sa eventualnim najavama poskupljenja, koja se često pominju u javnosti, a ne može biti ni merilo za prosečnu mesečnu zaradu, ističe Mladen Radović iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.
"Decembarska plata sadrži često trinaestu platu, razne bonuse i ona se nikada ne uzima kao merilo za prosečnu mesečnu zaradu. Iskustvo iz ranijih godina nam govori da se decembarski nivo plata dostigne u martu ili aprilu, a nekada čak u maju", precizirao je Radović.
Radović je podsetio da je nova prosečna potrošačka korpa za mesec novembar 2014. godine iznosila 66.119 dinara i jeftinija je od prosečne potrošačke korpe iz prethodnog meseca za 0,28 odsto ili 187,8 dinara.U odnosu na novembar 2013. godine prosečna potrošačka korpa je skuplja za 2,19 odsto, kaže Radović.Minimalna potrošačka korpa za novembar 2014. godine iznosila je 34.348,40 dinara i jeftinija je za 0,24 odsto ili 83,82 dinara, u odnosu na minimalnu potrošačku korpu iz oktobra. U odnosu na novembar 2013. godine, minimalna potrošačka korpa skuplja je za 1,55 odsto.
Za pokriće prosečne potrošačke korpe u novembru 2014. godine bilo je potrebno 1,50 prosečnih zarada, a za pokriće minimalne korpe bilo je dovoljno 0,78 prosečne zarade, precizirao je Radović.Prošecna zarada bez poreza i doprinosa u novembru, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iznosila je 44.936 dinara.
U novembru 2013. godine za pokriće prosečne potrošačke korpe bilo je potrebno približno isto, tačnije, 1,47 prosečnih zarada, a za pokriće minimalne korpe bilo je dovoljno 0,77 prosečne zarade.Iz Ministarstva trgovine navode da su potrošačke cene proizvoda i usluga u decembru 2014. godine, u odnosu na novembar 2014. godine, bile u proseku su niže za 0,4 odsto.Godišnji, a ujedno i tekući, rast potrošačkih cena bio je 1,7 odsto (decembar 2014. u odnosu na decembar 2013. godine).
Prema podacima resornog ministarstva, posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga podeljenim prema nameni potrošnje u decembru 2014. godine, u odnosu na prethodni mesec, pad cena zabeležen je u grupama: Alkoholna pića i duvan (-2,7%), Transport (-2,1%), Hrana i bezalkoholna pića (-0,4%) i Restorani i hoteli (-0,3%).Rast cena zabeležen je u grupama: Komunikacije (2,5%), Stan, voda, električna energija, gas i druga goriva i nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (za po 0,3%), rekreacija i kultura (0,2%) i Zdravstvo (0,1%).Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale, navode u Ministarstvu.Iz Asocijacije potrošača Srbije (APOS) navode da kada je u pitanju vrednost potrošačke korpe, koji se odnosi na osnovne životne namirnice, trend na tržištu pokazuje da trgovci svoje cene formiraju na osnovu konkurencije, a ne na osnovu prosečnih plata.
"To je pokazalo i naše istraživanje koje smo sproveli u novembru 2014. godine, na uzorku od 60 namirnica u po tri supermarketa u tri najveća grada. Beograd je imao najpovoljnije cene, potom sledi Niš, dok je najskuplje u Novom Sadu. Ako pogledamo prosecne cene u tri najveća grada u Srbiji važi pravilo - što veći grad, veća je i konkurencija a samim tim i niže cene", kazala je predstavncima APOS-a Helena Milićević.Ona ističe da prema iskustvima te organizacije, retko dolazi do poskupljenja u periodu koji uslede nakon praznika.APOS sprovodi monitoring cena osnovnih životnih namirnica na svaka tri do cetiri meseca u poslednje tri godine, navela je ona.
"Krajem prethodne godine po prvi put se desilo da gotovo nije došlo do bilo kakvih promena cena za osnovne životne namirnice u odnosu na mart 2014. godine. U tom periodu, jedino meso i mesne prerađevine su prosečno poskupeli za pet odsto, ali to je tipičan trend zbog praznika koji su predstojili", kazala je Milićević.Takođe je istakla da su pojeftinile namirnice od brašna i žitarica za pet odsto u proseku.Pojeftinjenja od tri odsto, takođe prosečno su zabeležile namirnice poput šećera, ulja, sirćeta, kuhinjske soli, zatim, margarin, majonez, kecap i drugo."Svako pojeftinjenje ili zadržavanje postojecih cena, pogotovu kada su u pitanju životne namirnice, potrošačima zvuči kao dobra vest. Međutim, to ipak pokazuje da je kupovna moć među gradanima veoma slaba", kazala je Milićević.
Kada je u pitanju kupovna moć u gradovima prema prosečnim zaradama, podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazali su da je prosečna mesečna neto zarada za novembar u Beogradu, primera radi iznosila 54. 630 dinara, a prosečna potrošačka korpa skoro 70.000 dinara.Slično je i u Pančevu, gde je zarada za taj mesec iznosila 53.849 dinara, a prosečna potročaška korpa više od 72.000 dinara.
U Novom Sadu prosečna mesečna zarada tada je iznosila 49.997 dinara, a potroščka korpa 73.248 dinara, što je ujedno skoro najviši iznos potroščke korpa u Srbiji.Jedino je u Zrenjaninu tog meseca bila skuplja, i iznosila je 73.494 dinara.Minimalna je za taj mesec u glavnom gradu Srbije iznosila oko 40.000 dinara.Najmanja prosečna plata tog meseca "izmerena" je na jugu Srbije, u Leskovcu 33. 733 dinara, prosečna potrošačka korpa 58.305, a minimalna 30. 516 dinara.Imajući u vidu strukturu prosecne potročačke korpe u Srbiji koja iznosi više od 66.000 dinara, samo 25.760,39 dinara građani izdvajaju za hranu i bezalkoholna pića, a za dažbine stanovanja, vodu, struju i gas više od 13.000 dinara.
Za alkoholna pića i duvan izdvaja se više od 5.000 dinara, a približno toliko i za transport. Statistika pokazuje da je za litar ulja građanima potrebno u proseku 111 dinara, za kilogram šecćera 52 dinara, kilogram svinjskog mesa prema novembarskim podacima, staje 408 dinara, a za litar kravljeg mleka potrebno je izdvojiti 84 dinara.
