Ubrzo nakon zemljotresa 2010. godine, pokojni venecuelanski lider Ugo Čavez (Hugo Chávez) izjavio je da će otpisati dug Haitiju u iznosu od 395 miliona dolara za naftu koju je uvozio iz njegove zemlje i da će nastaviti snabdevanje pod darežljivim uslovima.„Haiti nema nikakav dug prema Venecueli, naprotiv, Venecuela je ta koja ima istorijski dug prema Haitiju“, rekao je. On se osvrnuo na podršku Haitija Simonu Bolivaru (Simón Bolívar), uvaženom venecuelanskom heroju u borbi za nezavisnost. Istorijske veze između ove dve zemlje takođe je obeležilo i to što je zastava Venecuele dizajnirana i prvi put podignuta na Haitiju.Te 2010. godine cene nafte bile su jednako jake kao i Čavezov revolucionarni zanos. Karakas (Caracas) je mogao sebi da priušti da izlazi u susret energetskim potrebama Haitija šaljući 14.000 barela goriva dnevno po niskim stopama i povoljnim uslovima plaćanja u zamenu za političku podršku ove zemlje. Danas su cene nafte duplo manje u odnosu na sredinu prošle godine i privreda Venecuele je u recesiji, suočena sa galopirajućom inflacijom i nestašicom hrane.Mnogi strahuju da će Nikolas Maduro (Nicolás Maduro), koji je izabran za predsednika kada je Čavez preminuo pre dve godine, morati da preispita Petrokaribi (Petrocaribe), darežljivi sporazum o snabdevanju naftom koji je nasledio od prethodnog režima, a čije povlastice uživaju desetine zemalja u Centralnoj Americi i na Karibima.Kritičari vlade stalno postavljaju pitanje Maduru kada će obustaviti ove subvencionisane isporuke.„Eurasija“, konsultantska agencija za upravljanje rizikom, navela je u svom nedavnom izveštaju: „Inicijativa Petrokaribi će se verovatno postepeno gasiti, a vlada će i dalje pružati neki vid pomoći svojim najvažnijim partnerima. Smanjenje venecuelanske pomoći imaće značajne političke posledice po zemlje članice, te će njihovi zvaničnici biti primorani da potraže resurse na drugim mestima.“Isporuke venecuelanske nafte Haitiju su u poslednjih nekoliko godina bile uglavnom uredne.Ipak, iznos koji Haiti plaća unapred zavisi od cena nafte na tržištu. Ostatak se isplaćuje u periodu do 25 godina. Kada cena sirove nafte iznosi 100 ili više dolara po barelu, Haiti plaća 40 odsto cene i otplaćuje preostalih 60 odsto. Ukoliko se cena nafte prepolovi na 50 ili više dolara po barelu, onda važe obrnuti uslovi. U slučaju kada je cena manja od 50 dolara, Haiti ima mogućnost da otplaćuje samo 30 odsto, što je teško za jednu siromašnu zemlju u kojoj je otplata dugovanja u okviru Petrokaribe aranžmana prošle godine iznosila četiri odsto BDP. Ukoliko Petrokaribi već sutra prestane da postoji, „mi ćemo biti osuđeni na propast“, izjavio je visoki zvaničnik vlade Haitija.Adrijen Čisti (Adrienne Cheasty), zamenica direktorke MMF istakla je pre mesec dana da čak iako niže cene nafte apsorbuju deo šoka, Haiti, „koji nema pristup tržištu, znatne rezerve ili razvijena domaća finansijska tržišta“, možda će morati da se prilagodi. Ova zemlja to već čini tako što je nedavno skresala budžet za 11 odsto „usred smanjenja resursa koji dolaze iz pomenutog aranžmana“.Prema procenama MMF, dug Haitija prema Venecueli iznosi nekih 15 odsto BDP.„Bilo je jasno da imamo problem kada se Čavez razboleo“, kaže Rene Žan-Žumo (René Jean-Jumeau), bivši državni sekretar za energetiku Haitija, s obzirom na to da se 75 odsto energije koju Haiti koristi dobija iz nafte. „Smanjivanje povlastica u okviru Petrokaribi aranžmana stvoriće dvostruki problem jer će i budžet i energetska bezbednost biti ugroženi.“„Patrokaribi je i blagoslov i prokletstvo za Haiti“, kaže visoki zvaničnik u jednoj međunarodnoj donatorskoj organizaciji. Čak iako se uslovi pooštre, mnogi smatraju da će Maduro sačuvati Petrokaribi, koji je obezbedio Karakasu političku podršku u forumima kao što su Ujedinjene nacije i Organizacija američkih država.„Ukoliko kažu da ne mogu da pomažu svoju braću u Haitiju, to će biti kao da izjavljuju da su odustali od Čavezovog nasleđa“, objašnjava jedan ekspert za energetiku u Venecueli. „Čavez nije tako davno umro da bi to mogli da priznaju.“
Andres Schipani
