icon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-galleryicon-homeicon-nexticon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

AMERIKA DALA ROK ZA DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE: Pregovori 18 meseci i isključiti Rusiju sa završne konferencije
Foto: Beta

ultimatum

AMERIKA DALA ROK ZA DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE: Pregovori 18 meseci i isključiti Rusiju sa završne konferencije

Politika

Optimalan period za završetak dijaloga Beograda i Prištine na kome insistiraju SAD je 18 meseci. Posle toga bi trebalo da usledi međunarodna konferencija. Priština je uz blagoslov Amerike na adrese evropskih država prosledila predlog po kome traži da Briselski sporazum dobije vremensko ograničenje.

 

Kako saznajemo, u predlogu se navodi rok od 18 meseci kao optimalan period za završetak dijaloga sa Beogradom, posle kojeg bi trebalo da usledi međunarodna konferencija. Priština je već dobila od nekoliko država pozitivne odgovore na svoj predlog, ali ne i od glavne države EU — Nemačke.

 

Nameru da Priština traži da se dijalog sa Beogradom i vremenski ograniči, na svetlost dana izneo je i zamenik kosovskog premijera Enver Hodžaj, koji je istakao da je to jedan od dva ključna cilja Kosova, koje je Priština zacrtala za kraj 2017. godine.

Politički analitičar iz Prištine Behljuj Bećaj za Sputnjik kaže da pregovori koji nemaju ograničenje ne vode nikuda.

 

„Dakle, dijalog bez granica nije nikakav dijalog. On mora imati početak i kraj.

Tako da vremensko ograničenje, naravno, podrazumeva da se u okviru tog raspona završe određene radnje i određene sadržinske akcije iz svih oblasti — od pravosuđa, kulture, sporta, granica diplomatskih misija. Sasvim je osnovano da treba razmišljati o dijalogu koji treba da ima svoje vremenske termine i ograničenja“, veruje Bećaj.

 

Sagovornik iz Prištine napominje da bi sadržaj budućih kontakata trebalo da bude plod zajedničkog interesovanja, što znači da ne može jedna strana da insistira na jednom sadržaju, a druga da bude protiv. Drugim rečima, dodaje Bećaj, treba pronaći zajedničke crte i interese, što znači da bi taj vremenski okvir trebalo da se uskladi sa realnim sadržajem, odnosno, ostvarivim, a ne onim koji je fikcija.

 

Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju, smatra da ove najave iz Prištine deluju dosta konfuzno.

„Ako Albanci misle da će se završetkom briselskog procesa normalizacije odnosa stvoriti situacija u kojoj će im se otvoriti put ka članstvu u UN, to je onda jedna potpuno pogrešna politička procena koja nije ostvariva, što znači da su u velikoj zabludi“, komentariše Drecun.

On ističe da Beograd želi da briselski proces bude uspešan i da se što više pitanja reši, kao i da nema ništa protiv da se na dnevni red stave i neke nove teme kao što je pitanje povratka Srba, rasvetljavanje sudbine nestalih, imovine i statusa SPC. Dakle, navodi Drecun, to su sve one teme od kojih Albanci uporno beže. Ipak, ključna stvar, dodaje naš sagovornik, jeste da Albanci daju datum i za realizaciju onoga što je temeljni stub briselskog procesa, a to je formiranje Zajednice srpskih opština.

 

Nova platforma o načinu pristupanja dijalogu je još jedna novina u sklopu najave iz Prištine, što za Dušana Janjića iz Foruma za etničke odnose znači da Priština namerava da definiše i spisak tema o kojima će se ubuduće razgovarati.

 

„U suštini, da se krene od prvog okvirnog Briselskog sporazuma, od onoga što je do sada rađeno, i da se to stavi kao obaveza završavanja, kao i da se dodaju nove teme“, navodi Janjić.

Nove teme, koje bi, kako saznajemo, bile jasno definisane su položaj srpske zajednice na Kosovu, jer ZSO nije dobar model za srpski problem, rešenje pitanja međusobnog potraživanja, imovinska pitanja, zajednički nastup za uzimanje novca iz regionalnih fondova, članstvo Kosova u UN.

 

O ovim pitanjima Priština namerava da do januara iduće godine razgovara sa Beogradom, ukoliko dobije zeleno svetlo iz Evrope, kako bi na scenu stupio pomenuti period od 18 meseci za završetak pregovora.

Amerika, kao idejni tvorac čitavog plana, očekuje da bi, ako bi pritisak na Srbiju bio dovoljno jak, posle ovoga mogla da usledi Verifikaciona konferencija.

 

Kosovo koje pokušava da bude verni đak Amerike takođe očekuje da EU pritisne Beograd, jer Priština ne može da dozvoli da Srbija bude nagrađivana otvaranjem puta ka EU, dok Kosovo stagnira. Međutim, tu postoji jedan problem. Amerika želi da se održi međunarodna konferencija, ali bez Rusije, što ne može da se desi, posebno jer je Moskva i deo Kontakt grupe za Balkan koju je imenovala UN. Upravo zbog ovog poslednjeg Hodžaj napominje da je Srbija i dalje destabilizujući faktor u regionu i produžena ruka Rusije u geopolitičkoj sferi na Balkanu i zemlja sa antievropskim pristupom prema Kosovu, Crnoj Gori, Makedoniji, Bosni i Hrvatskoj.

 

(Kurir.rs/Sputnjik Srbija)

 

Foto Beta  

 

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

 

KURIR VESTI UŽIVO: Istražitelji otkrivaju: Evo zašto se staklorezac nije otarasio tela ubijenog vlasnika pekare?

 

Pratite Kurir na VIBERU:
http://chats.viber.com/kurir

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...