Hemijska industrija „Zorka“ odavno je otišla pod led, a jedino sećanje na nekadašnjeg giganta koji je izgradio pola Šapca i hranio preko 10.000 porodica jesu značke, čašice za rakiju i pepeljare.Pripadati porodici „Zorkinih“ radnika značilo je „završiti posao za ceo život“.- „Zorka“ je Šapcu bila sve, jer ga je izgradila. Kompleks zgrada u Benskoj Bari i deo naselja Trkalište podigla je upravo ova fabrika. Radnici su te stanove dobijali, a ko nije hteo stan, dobijao je povoljne kredite za izgradnju kuće. Fabrika je imala i odmarališta za svoje radnike širom Jugoslavije. Bilo je to vreme velike socijalne brige za zaposlene - kaže Slavoljub Petrović, koji je 22 godine proveo u „Zorki“, a potom sebi ispunio davnašnju želju - da diplomira etnologiju i zaposli se u šabačkom muzeju, gde je radio 21 godinu.
Čuvena fabrika, koja je bila simbol industrijskog razvoja Šapca, proradila je 1938, a njeno zlatno doba bilo je od kraja šezdesetih do kraja osamdesetih godina prošlog veka. „Zorkina“ mineralna đubriva, sumporna kiselina i cink vrhunskog kvaliteta izvoženi su širom sveta, a radilo se u tri smene.- Kad bi „zorkaši“ krenuli na posao, to je bila neverovatna slika. Od „Zorkinog“ solitera na uglu ulica Pop Lukine i Miloša Pocerca pa do prve kapije fabrike, što je oko kilometar, ide kolona, sve čovek iza čoveka, kao mravi. Leti, kad bi krenuli na biciklima, bila bi blokirana cela ulica - priča Petrović.
Tužna slikaSIMBOLI RADA ROBA NA BUVLJACIMASankcije devedesetih godina pokrenule su propadanje ovog giganta, a kraj HI „Zorka“ označila je privatizacija.- Cela „Zorka“ nije mogla da se spase, to je činjenica, ali mogle su da se spasu plakete, priznanja i druge nagrade. Ne zna se ni gde je nagrada Avnoja dodeljena fabrici, kao ni Orden rada sa crvenom zastavom prvog stepena - ukazuje Slavoljub Petrović.
