Sindrom hipoplastičnog levog srca naziva se još i sindrom nerazvijene leve komore. Glavni zadatak leve komore je pumpanje krvi prema telu. Normalni protok krvi ne može da se održi ako su leve srčane šupljine i zalisci nedovoljno razvijeni ili potpuno odsutni. Većina dece rođene sa ovakvom manom umire.
Lečenje se sastoji u hirurškoj korekciji i to u više navrata. U suprotnom, potrebno je presađivanje srca. Sindrom hipoplasičnog levog srca čini 1 odsto prirođenih srčanih mana. Petnaestomesečni Džek je iz Hartlepula u Durhamu i već je proveo pola svog života u bolnici gde je imao četiri otvorene operacije srca i pet drugih operacija. Sada je konačno kod kuće sa svojim roditeljima, ali uskoro će morati da ide na transplantaciju srca.
On takođe pati i od moždanih udara i dosad su ga već tri puta oživljavali. Džek se nekim čudom odlično oporavlja. Nedavno mu je po prvi put uklonjena cev za hranjenje. Sada je na kućnoj nezi s roditeljima.
"Prošao je kroz toliko toga u tako malo vremena, ali drži se sjajno", rekao je Džekov otac Kris Stivens (30). "Znali smo o njegovom stanju pre nego što se rodio, a nakon rođenja prvih pet meseci svog života proveo je u bolnici."
"Trebao je da ima otvorenu operaciju srca kada je bio samo nedelju dana star, a još tri je imao od tada. Džej je bio težak samo 1,9 kilograma kad je rođen, a njegovo stanje usporilo mu je razvoj. Bilo je jako teško gledati ga kako tako dugo leži u bolničkom krevetu okružen mašinama i cevčicama. Ali, znali smo da je to za njega najbolje, a on se izborio sa svim tim - on je pravi borac", govori njegov otac Kris, po zanimanju inženjer. Mali Džek sada je na ivici da učini svoje prve korake i da po prvi put progovori. "To je doživotno stanje, tako da će mu u nekom trenutku života trebati transplatacija srca, ali hirurzi još ne znaju kada će to učiniti", kaže njegov otac.
Također je svestan ograničenja koja njegovog sina očekuju u životu: "On nikad neće biti u mogućnosti da se bavi bilo kakvom napornijom fizičkom aktivnošću". Džek je morao da dobija i do 12 različitih lekova do četiri puta na dan, ali sada su mu potrebna samo tri različita leka koje dobija na špric.
"On sada već hoda i sve vreme nešto mrmlja, tako da se nadamo da će uskoro reći i svoju prvu reč. Mi smo oboje tako ponosni na njega - on je vrlo inspirativan dečak", rekli su Džekovi roditelji.
(Dejli Mejl)
