Jedan od najboljih baletskih igrača našeg vremena, zvezda londonskog Kraljevskog baleta, Hongkonškog baleta, Baleta San Franciska, omiljeni gost scena u Veroni, Minhenu, Njujorku, Tokiju... Metju Golding je rođen u kanadskoj provinciji Saskačeven i počeo da uči balet kada mu je bilo osam godina.
Profesionalno obrazovanje nastavlja u baletskoj školi u Vinipegu, pa u Vašingtonu. Sa samo 16 godina, nakon osvojene zlatne medalje na baletskom takmičenju u Lozani, započinje svoju neverovatnu profesionalnu karijeru. Na 19. Beogradski festival igre stiže sa svojom partnerkom, primabalerinom Lusijom Lakarom, kako bi izveli komad o kome govore svi svetski kritičari. U pitanju je priča o Fordlandiji.
Kako je tekao proces stvaranja "Fordlandije"? Komad za dva igrača potpisuju četiri koreografa.
- Ovo je prvi put da u celovečernjoj predstavi delim scenu isključivo s jednom osobom. U pitanju je primabalerina Lusija Lakara, kojoj sam bezbroj puta bio partner u velikim klasičnim ostvarenjima. Oboje smo pre pandemije sarađivali s Jurijem Posokovim i Anom Hop. Dopalo nam se što su njih dvoje sasvim različiti koreografi. Hteli smo da "Fordlandija" ostane ljudska utopija, kao što je uostalom i bila, a u snovima se stvari menjaju... Takođe, atmosfere i stanja tokom sna se razlikuju. Kroz različite koreografske stilove izražavamo osećanje udaljenosti i volje da se ponovo sastanemo, koristeći različita gledišta i jezike.
Koliko je pandemija promenila vaš život?
- Ranije nikada nismo imali vremena da napravimo ovakav projekat, jer smo putovali i imali nastupe, a ovo nesrećno vreme nam je na neki drugi način ponudilo prostor za razmišljanje i rad na sebi. Ponekad vam je potreban trenutak kako biste pospremili ormane, uradili nešto što ste želeli a niste uspevali da stignete... Takođe, rodila se potreba da uradimo nešto pozitivno, da projektujemo svoju utopiju jer je budućnost neizvesna. Zahvaljujući pandemiji, stvorili smo produkciju koja danas gostuje na najboljim pozornicama sveta, kao i sopstvenu produkcijsku kompaniju! Divno je kada izađete na scenu i imate tu vrstu saznanja da ste baš vi omogućili sebi da budete na sceni, a ne da vam je neko ponudio ili dao ulogu.
Koliko znate o Beogradskom festivalu igre?
- U pitanju je jedan od najvažnijih evropskih festivala i drago mi je da smo deo programa. Bez "Fordlandije" to ne bi bilo moguće, jer mi smo do sada uglavnom bili deo baletskih produkcija. Nismo imali delo koje bismo ponudili festivalu savremene igre. U Beogradu sam nastupio pre mnogo godina. Igrao sam u baletu "Don Kihot" na sceni Sava centra, pred divnom publikom. Radujem se novom susretu. "Fordlandija" je obišla preko trideset gradova u poslednjih deset meseci, tako da smo uzbuđeni što je Beograd na našoj listi narednih gostovanja.
Koliko je za zahtevan prelazak s klasičnog repertoara na dela savremene igre?
- Promena stila, prelazak s klasičnog na neoklasični stil ili u savremenu igru podjednako je izazovan i zanimljiv. Kao umetniku, mislim da je to ono ono što vam daje dragoceni prtljag koji nosite kroz svoju karijeru. Nikada nisam pristajao da budem katalogizovan i zarobljen u jednom stilu, i mislim da je stvar lične odgovornosti da ne dozvolite da se to desi. Umetnik mora da izađe iz zone komfora, da sagleda sebe na različite načine i dopusti sebi eksperiment.
Balet Hongkonga je gostovao na Beogradskom festivalu igre. Šta se dešava na baletskoj sceni Hongkonga i Kine?
- Kada sam svojom voljom napustio londonski Kraljevski balet, dobio sam angažman u baletu Hongkonga. Takođe sam nastavio da nastupam sa mnogim drugim kompanijama, tražeći formulu samostalnosti. Danas sam srećan i zauzet, fokusiran uglavnom na svoje produkcije. Volim trupu u Hongkongu i uvek sam tamo za velike događaje. Imam mnogo prijatelja u baletu Hongkonga, u kontaktu sam s njima, ali znam da su se tamo stvari politički promenile. Igračka scena u Hongkongu je jaka, međutim, politika kreira pogrešnu atmosferu i ograničava umetničku slobodu. Želim da se stvari poprave što pre.
Kakvi su budući planovi? Da li je "Fordlandija" neka vrsta novog iskustva koje bi se moglo nastaviti s novim projektima?
- Nikada nisam sebe posmatrao samo u ulozi igrača. Želeo sam da se razvijam kao misleće biće i umetnik koji stvari posmatra iz svog ugla. Igra je nešto čime sam se odmalena bavio uz naporan rad, zahvaljujući prirodnim sposobnostima. Sticao sam iskustvo nastupajući po celom svetu. Međutim, oduvek me je privlačila koreografija. Moj prvi komad se pojavio u vreme kada sam bio učenik, n baletskom takmičenju u Lozani, gde sam i pobedio. Čini se da sam oduvek bio zainteresovan za stvaranje. Poštujem umetničku formu klasičnog baleta, ali pronalazim različite načine samoizražavanja. "Fordlandija" je prva predstava koja nam je omogućila da dođemo do različitih pozornica širom sveta i drugačijeg razumevanja publike. Tako postajemo svesni šta publika traži i šta dovodi publiku u pozorište, posebno u ovom vremenu. Smatram da naša dela moraju predstavljati nešto u šta verujemo.
Kurir.rs/ PR tekst
NE PROPUSTITE
Bonus video:
