Gej brakovi su već dugo kontroverzna tema o kojoj se godinama raspravlja a oni koji su protiv toga ističu kao jedan od najjačih argumenata da je i crkva protiv toga.
Ali nije baš uvek bilo tako.
Pisani dokazi koji datiraju u periodu između 8. i 16. veka pokazuju da katolička crkva ne samo da nije imala ništa protiv gej brakova, nego je obavljala i venčanja osoba istog pola. Tekstovi govore o ceremoniji na kojoj su se dva muškarca zaklinjali da će do kraja života delili hleb, vino i novac.
Postoji naime veliki broj tekstova iz srednjeg veka koji govore o ceremoniji u kojoj ulaze u istopolnu zajednicu. Ceremonija se malo razlikovala od one u kojoj su se venčavali muškarac i žena, ali su mnogi elementi bili indentični.
Naravno, ostaje za raspravu da li je ta ceremonija predstavljala ono što predstavlja danas. Neki istraživači smatraju da je to bio ulazak dva muškarca, koji su u rodu ili ne, u legalnu platonsku vezu. Ipak, dosta njih ukazuje na sličnosti između heteroseksualnih i i gej brakova. Tu se napominje kako dva muškarca ulaze u zajednicu "ne po prirodnom zakonu već po veri" kako bi "voleli ledno drugo u radosti bez povreda i mržnje dok god su živi."
I dok je s jedne strane ovakva ceremonija služila kako bi se npr dva brata u crkvi obavezali sporazumom da će deliti nasleđeno i stečeno bogatsvo, s druge strane ovom ceremonijom je bila ozvaničena i veza dvojice muškaraca koji bi time ulazili u brak.
Šta se promenilo?
Sveti Toma Akvinski bio je jedan od najvećih protivnika gej brakova. Krajem 13. veka on je proklamovao ideju da su osnovna svrha braka zapravo deca, pa samim tim on bi trebalo da postoji samo između muškarca i žene. Smatra se da je u tom periodu zvanična crkva redefinisala svoj stav o braku.
Ne čudi onda što je verovatno zbog svega ovoga nekadašnje shvatanje crkve o istopolnim brakovima duboko zakopano u prošlosti.
